Supersuckers / Junkyard Dogs

If You Don't Like The Supersuckers,You Don't Like Rock'n'Roll - LEMMY

     Supersuckers su osnovani 1988 kao the Black Supersuckers u Tusconu.Originalnu postavu su činili Eddie Spaghetti (bass),Dan 'Thunder' Bolton (guitar),Ron Heathman (guitar),Dancing Eagle (drums) i Eric Martin (vocal).1989,sele se u seattle,gde ostaju bez Martina.Preostali članovi nastavljaju kao kvartet,a Eddie Spaghetti preuzima vokalne dužnosti.Nekoliko singlova na malim etiketama,izdato je pre ugovora sa Sub Pop.Ovi rani singlovi izdati su 1992 na albumu 'The Song All Sound The Same'.'The Smoke Of Hell'(1992) je njihov Sub Pop debi.
     1995,Heathman privremeno napušta Supersuckers a zamenjuje ga Rick Sims (ex-Didjits).Heathman se vraća na albumu 'Must've Been High'(1997),koji je,kao njihov prvi 'country' album,bio velika prekretnica za band.
     2001,osnivaju sopstvenu kompaniju Mid-Fi Recordings.Za ovu etiketu su nastavili da snimaju sjajne albume,sve do finalnog,'Suck It!'(2018).

How The Supersuckers Became The Greatest...  (Sub Pop,1999)

Must've Been High  (Sub Pop,1997)

The Evil Powers Of Rock'n'Roll  (Koch,1999)

Motherfuckers Be Trippin'  (Mid-Fi,2003)

Devil's Food  (Mid-Fi,2005)

Paid  (Mid-Fi,2006)

Get It Together  (Mid-Fi,2008)

Get The Hell  (Acetate,2014)

Holdin' The Bag  (Acetate,2015)

Suck It!  (Acetate,2018)

       JUNKYARD DOGS su,ustvari,Supersuckers plus gostujući muzičari (Mark Arm iz Mudhoney izmedju ostalih).Realizovali su samo jedan album,'Good Livin' Platter'(1993) za Sympathy For The Record Industry.Album čine obrade i nagoveštaj je country orijentisanijeg zvuka kojm će se više baviti na nekim kasnijim albumima.

Good Livin' Platter  (SFTRI,1993)

links in coms  

L 7

     L 7 su Američki 'all female' rock band,osnovan u Los Angelesu,1985.Zbog svog zvuka i imidža,često su ih povezivali sa grungeom,iako su im koreni u hardcore punku.Bile su i deo riot girrrrl pokreta krajem osamdesetih i početkom devedestih.Donita Sparks i Suzi Gardner su predvodile L 7.Band stoji iza organizacije 'Rock For Choice' koja podržava grupe koje se bave pravima žena.
     Njihov treći album,'Bricks Are Heavy'(1992),koji je producirao Butch Vig,je njihovo (komercijalno) najuspešnije izdanje.Na albumu se nalazi i singl 'Pretend We're Dead',koji im je doneo konstantnu prisutnost na MTV-u i rock orijentisanim radio stanicama.Realizacija albuma 'Hungry For Stink'(1994) se poklopila sa njihovim nastupima na Lollapaloza turneji,gde su delili binu sa veoma uspešnim bandovima tog doba,Smashing Pumpkins i Breeders.
     'Slap-Happy'(1999) je katastrofalno podbacio sa obe strane Atlantika pa su se devojke razišle 2001.
     Krajem 2014,na zvaničnom sajtu banda,objavljeno je da se L 7 vraćaju i to u postavi:Donita Sparks,Suzi Gardner,Jennifer Finch i Demetra 'Dee' Plakas.2015 nastupaju na brojnim turnejama a 2016 pojavljuje se i dokumentarni film,'L 7:Pretend We're dead',u režiji Sarah Price.2017 objavljuju prve snimke posle 18 godina.
     Novi album,'Scatter The Rats',objavljen je 2019 za Blackheart Records (etiketa Joan Jett) na kome praše iz sve snage.

L 7  (Epitaph,1988)

Smell The Magic  (Sub Pop,1990)

Bricks Are Heavy  (Slash,1992)

Hungry For Stink  (Slash,1994)

The Beauty Process:Triple Platinum  (Slash,1997)

Slap Happy  (Wax Tadpole,1999)

Scatter The Rats  (Blackheart,2019)

 links in coms    

Deadbillys

     Najbolji opis muzike Deadbillys je da se radi o mixu Johnny Casha,Misfits,Merle Haggarda i Cramps.Sami su svoj rad nazvali 'voodoo country'.
     Debi album,'Genuine Hellstomper'(2002) sadrži mix pesama u rasponu od rockabillya do modernog psychobillya.Uvodna,'The Legend Of The Dodge City' je psychobilly sa country stavom.Sledi odlična obrada Johnny Casha,'Jackson'.Heather peva Misfits pesmu 'Halloween' i to čini odlično.Ostale obrade na albumu su 'Twang Zombie'(Deadbolt),'Kawliga'(Hank Williams),'Horse With No Name'(America) i sjajna 'The Ghost Of Texas Ladies Man'(Concrete Blonde).Originali ne zaostaju i zajedno sa coverima kreiraju country meets Cramps tip muzike.
      Drugi LP,'Blood,Roses And Angel Wings'(2004) uz nešto više autosrskih pesama ponovo predstavlja sjajne obrade (Dolly Parton,Gun Club...) u sada već prepoznatljivom stilu.
     Nažalost raspali su se 2005.Nešto kasnije ponovo su se okupili i udružili sa Sparkyem (ex-Demented Are Go) kao Satan's Rejects,ali je ovaj projekt propao kada je Sparky,zbog posedovanja droge,vraćen u Britaniju.Danas,ponovo saradjuju pod imenom Sparky&The Deadbillys,i sviraju zajedno po Evropi.

Genuine Hellstomper  (Sumbitch,2002)

Blood,Roses And Angel Wings  (Sumbitch,2004)

links in coms

Elvis Hitler

     Elvis Hitler su moćni psychobilly kvartet iz Michigana.band je bio aktivan u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim (od 2005 ponovo aktivni).Originalni članovi banda su bili Jim Leedy (aka Elvis Hitler),John Defever,Warren Defever i Damian Lang.Mix rockabillya,punka i 'seljačkog' humora obezbedio im je kult status u svoje vreme,mada nikada nisu postigli komercijalni uspeh.
     Debitovali su albumom 'Disgraceland'(1988) koji predstavlja delikventnu personu Jim Leedya ('Hot Rod To Hell') i gotovo detinjasti garažni rockabilly.
     'Hellbilly'(1989) je snimljen za Restless Records i razradjuje Cramps psychobilly.'Crash,Kill,Destroy' postaje koncertno favorit.
     'Supersadomasochriscsexpialidocious'(1992) donosi znatno profesionalniji zvuk,neobičan za ovu grupu redneck bitangi.
     Posle ove ploče prvi put nestaju sa scene.Warren Defever se okreće potpuno drugačijem zvuku sa His Name Is Alive.
     1998,Elvis Hitler je uskrsnuo kao tročlani band u kome su,pored Leedya,bili i Pasadena (ex-Mutants) i njegov sin,tada osamnaestogodišnjak,Jeff na bubnjevima.Ova postava je potrajala do sredine '00s.2003 su se ponovo okupili,sa Warren Defeverom,radi svirke u Magic Stick klubu u Detroitu.
     Pod imenom Splatter,Jim Leedy i John Defever su 1995 objavili album 'From Hell To Eternity',koji se ne razlikuje puno (uopšte) od radova Elvis Hitler,i često se smatra njihovim četvrtim albumom.

Disgraceland  (Wanghead,1988)

Hellbilly  (Restless,1989)

Supersadomasochistic...  (Restless,1992)

...From Hell To Eternity  (Section 2,1995)

links in coms

Hot Pants

     Hot Pants su jedna od mnogih grupa u kojoj su svirali Manu Chao i njegov rodjak,Santiago Casariego.Kao i uvek kada se radi o Manu Chaou,muzika Hot Pants odiše brojnim uticajima,uglavnom the Clash i to rockabilly Clash.Pascal Borgne (guitar) i Jean-Marc Despeignes (bass) su bili preostala dva člana ovog kvarteta.Tekstovi su im bili dvojezični,na Engleskom i Španskom.
     1984 snimaju demo snimke,a 1985 izdaju singl,'So Many Nites/Lover Alone'.Pre raspada uspeli su da snime album 'Loco Mosquito',1986.
     Chao i Casariego su nastavili dalje zajedno kao Mano Negra.

Loco Mosquito  (All Or Nothing,1986)

link in coms

Pogues

     Shane McGowan je koncipirao the Pogues kao totalni opozit preovladjujućem synthpop zvuku,početkom osamdesetih.
     Razularena,divlja grupa Irskih folk zaljubljenika i punk otpadnika,privukla je pažnju medija i Stiff Records,1984,kada su nastupali kao predgrupa za Clash.
     Opušteni,zajebantski debi,'Red Roses For Me'(1984) prethodio je fantastičnom albumu 'Rum,Sodomy&The Lash'(1985)-alkoholom natopljenom albumu punim priča o gubitku,čežnji,nostalgiji,razbijenim zubima i neostvarenim snovima.
     McGowan se na ovoj ploči dokazao ne samo kao briljantan tekstopisac,već i kao moćan interpretator,pogotovu u obradama Ewan McCalla 'Dirty Old Town' i Eric Bogleovoj 'And The Band Played Waltzing Mathilda'.
     'Fairytale Of New York' (duet sa Kirsty McCall) je izdata kao singl 1986 i dospeva na #2 UK Top liste,i pored uznemirenosti cenzora zbog upotrebe reči 'faggot'.
     Uprkos nestalnom,alkoholičarskom ponašanju McGowana,Pogues uspevaju da snime 'If I Should Fall From Grace With God'(1988) i 'Peace&Love'(1989).U medjuvremenu,Cait O'Riordan se udala za Elvis Costella i napustila band.Zamenio ju je Daryll Hunt,inače roadie banda.
     1990 izlazi album 'Hell's Ditxh',poslednji sa McGowanom.On je izbačen iz sopstvenog banda a Spider Stacy je preuzeo ulogu vokala.Pogues,bez McGowana snimaju još dva albuma,'Waiting For Herb'(1993) i 'Pogue Mahone'(1996).Bez Shane McGowana,Pogues su samo još jedan celtic folk band i nije čudo da su odlučili da ugase Pogues.
     Od tada su se,uključujući i McGowana,više puta ponovo okupljali i nastupali uživo.
     Shane je nstavio solo,osnovavši prateći band the Popes,napisao autobiografiju 'A Drink With Shane McGowan',doživeo nesreću 2015 (od tada se kreće u kolicima) i odrekao se alkohola.

Red Roses For Me  (Stiff,1984)

Rum,Sodomy&The Lash  (Stiff,1985)

If I Should Fall From Grace With God  (WEA,1988)

Peace&Love  (Island,1989)

Hell's Ditch  (Island,1990)

PS : The Pogues je u stvari skraćeno originalno ime grupe Pogue Mo Chone,što na keltskom znači 'poljubiš me u stražnjicu'.

links in coms

Dexy's Midnight Runners

     Inspirisani muzikom Stax,Sam & Dave,James Browna,Arethe Franklin i Severnjačkim soulom,Kevin Rowland i Kevin 'Al' Archer su u julu 1978,osnovali grupu Dexy's Midnight Runners.Band je krenuo sa probama u garaži u Northfieldu,Birmingham,kombinujući moćni zvuk duvača sa ritmikom bubnjeva,bassa i gitare,svtarajući jedinstveni zvuk.
     U leto 1980 (punk je mrtav,Ian Curtis takodje,dinosaurusi vladaju top listama...) za EMI snimaju svoj osvežavajući debi,'Searching For The Young Soul Rebels'.
     Album otvara uskovitlani radio sample Sex Pistolsa i Specialsa,pre nego Rowland uzvikne:''For God's sake,burn it down!''.Sledi usijani mix popa,Northern soula i punk stava,koji čine ovaj album jednim od najboljih te godine.
     Završne reči:''welcome to the new soul vision'' su dočekane sa radošću od mnogih za koje su Dexy's Midnight Runners predstavljali oazu strasti i posvećenosti na početku nove dekade.
     Dobar deo banda odlazi 1981 i osniva the Bureau.Rowland i Big Jimmy Patterson,jedini preostali originalni članovi,popunjavaju band novim ljudima,preuzimaju imidž New York dokera,inspirisan filmom Mean Street,Martin Scorsesea i snimaju singl 'Show Me' (UK Top 20).Sledeći singl 'Liars A To E',ne dospeva na top listu i grupa se povlači da razmisli o budućem pristupu muzici.
     Povećani sa the Emerald Express (Helen O'Hara,Steve Brennan,Roger McDuff),Dexys se ponovo javljaju 1982 sa hibridnim Irish folk/Soul zvukom i pristojnom verzijom Van Morrisonove pesme 'Jackie Wilson Said' (Top 5).
     'The Celtic Soul Brothers' su reprezentativni singl za ovaj novi romantični/gypsy/vagabund imidž,ali propada na top listama.Ali zato sledeći,'Come On Eileen',postaje megahit sa obe strane Atlantika.
     'Too-Rye-Ay'(1982) je njihov najuspešniji album,ali se postava ponovo podelila:duvačka sekcija (Patterson,Maurice,Speare) napušta band.
     Tri godine su prošle do sledećeg albuma,'Don't Stand Me Down'(1985),nešto slabijeg izdanja,koje je samo dotaklo,na kratko,liste popularnosti.Band (Rowland,O'Hara,Billy Adams) je pune dve godine radio na strastvenim pesmama ispunjenim humorom,ali publika ih nije shvatila.
     Još jedan singl,'Because Of You',je izdat 1986,pre nego što su Dexy's Midnight Runners otišli u istoriju.Kevin Rowland započinje solo karijeru,ne baš uspešno,sa albumom 'The Wanderer'(1988).
     Rowland je bio prinudjen da objavi bankrot,proda kuću i preseli se u squat.Njegov comeback,1999,sa albumom 'My Beauty',prolazi nezapaženo (prodato 500 kopija) ali to ga nije sprečilo da i dalje nastupa u živo.
     Rowland je više puta obnavljao Dexy's Midnight Runners,uključujući i Greatest Hits Tour,2003.2012,pod novim imenom,Dexys snimili su album 'One Day I'm Going To Soar',uz učešće originalnih članova Big Jim Pattersona,Pete Williamsa i Mick Talbota.
     2016,Dexys snimaju album 'Let The Record Show:Dexys Do Irish And Country Soul',koji se uglavnom sastoji od obrada tradicionalnih irskih pesama,i na opšte iznenadjenje,album postiže lep komercijalni uspeh (UK Top 10).

Searching For The Young Soul Rebels  (EMI,1980)

Too-Rye-Ay  (Mercury,1982)

Don't Stand Me Down  (Mercury,1985)

One Day I'm Going To Soar  (BMG,2012)

Let The Record Show:Dexys Do Irish And Country Soul  (100%,2016)

links in coms

Weapon Of Peace

     Weapon Of Peace su sabraća ranih UB40 u prezentovanju životnih istina kroz reggae zvukorame.Septet je jedno vreme i bio vezan za bivšu kompaniju UB40,Graduate Records,pre nego što su potpisali za Phonogram a zatim za Safari Records.
     Ovakvi bandovi najbolje dolaze do izražaja na manjim etiketama,jer im je potrebna specijalna nega i to u većim količinama nago običnim rockerima.Debi album,'Weapon Of Peace' (užasno hippie ime) je producirao Bob Lamb (još jedna veza sa UB40) i ako mislite da je ova ponuda inferiorna u odnosu na poznatiji band,bolje čujte 'Jah Love','Suspicion','No Time To Scream'...
     Weapon Of Peace poseduju sopstveni identitet i (sa malom zadrškom) autentičnost.Nažalost,komercijalnost im nije jača strana,pa su se posle još jednog,totalno nezapaženog,albuma,raspali 1983.

Weapon Of Peace  (Safari,1981)

link in coms

UB40

     UB40 su činili reggae fanovi koji su se poznavali još od detinjstva.Live debi su imali u jednom Birminghamskom pubu,1979.S' obzirom da su svi članovi grupe bili nezaposleni,nije čudo što su se nazvali po obrazcu za socijalnu pomoć nezaposlenima.
     Prve instrumente kupili su od novca koji je kao kompenzaciju dobio Ali Campbell,pošto je kriglom udaren u lice u pubu Red Lion (mesec dana bolnice i 90 kopči).
     UB40 su sviruckali po lokalu sve dok ih nije čula Chrissie Hynde i angažovala kao predgrupu na UK 79 Pretenders turneiji.
     Odlični nastupi zainteresovali su mnoge velike kompanije,ali su se momci odlučili za lokalnu nezavisnu etiketu Graduate Records.
     Singl 'Food For Thought',1979 dospeva u Top 10 UK liste singlova.Albumi 'Signing Off' i 'Present Arms',nastavljaju komercijalni uspeh banda iako su se bavili dnevno-političkim temema i Thatcherizmom.
     U to vreme,UB40 su često trpani u isti koš sa drugim Midlandskim multirasnim grupama sa 2-Tone etikete.Članovi UB40 su mrzeli takve asocijacije,često govoreći da su oni Reggae band a svi ostali sviraju ska.
     1982 izdaju album 'UB44',na sopstvenoj DEP International etiketi (na kojoj su izdali i prethodni album).Na ovom izdanju ponovo mixuju teške reggae tonove sa socijalnim i političkim temema.Ovo je poslednji album 'čistog' reggae koji su snimili.
     Nakon toga sledi milionseler 'Labour Of Love' koji je pop album sačinjen od covera,doduše prekriven reggae make-upom.I tako su UB40 bili sve manje i manje reggae,sve više 'hotel wave' band,sve ljigaviji i bezvezniji,iako i dalje izuzetno komercijalno uspešni.
     Ali Campbell je napustio UB40 2008.

Signing Off  (Graduate,1980)

Present Arms  (DEP International,1981)

UB44  (DEP International,1982)

links in coms

WHERE'S MY VIDEO : Rockers

     Rockers je Jamajkanski film iz 1978.U startu film je trebao biti dokumentarac o reggae kulturi.Film sadrži autentične karaktere i manirizam Kingstona,na vrhuncu reggae kulture.
     Glavna zvezda,Leroy 'Horsemouth' Wallace poseduje privlačan,prirodan šarm.Većina glavnih likova su stvarni ljudi koji glume sebe,uglavnom reggae umetnici i producenti.
     Kako se egzotična radnja filma odvija,sve je jasnije da Rockers nisu Harder They Come (1973).Tamo gde se Jimmy Cliff upušta u nasilni zločin,simpatični,i naduvani,Horsemouth (u ulozi siromašnog bubnjara),udara svoje muzičke tlačitelje samo po novčaniku.
     Pošto je Hoursemouth veseo,miroljubiv Rasta,ispada da je Rockers (tužno ali tačno),mnogo više REGGAE nego Harder They Come,koji sadrži svaku političku,religioznu i farmaceutsku silu koja je oblikovala ovu muziku običnih ljudi,kombinujući krimi i showbiz priču sa besom 'niže' klase.
     Reggae nije samo rastafarijanizam,pa Rockers predstavlja samo malo svetlucanje u bezopasnoj ganja izmaglici.
     E,ali zato soundtrack blista!Bunny Wailer u himničnoj naslovnoj numeri,Inner Circle u zaraznoj 'We A Rockers',Jacob Millerovo remek-delo 'Tenement Yard',Peter Tosh u pretećoj 'Stepping Razor' i Junior Byles u podjednako snažnoj 'Fade Away'...klasične teme jedna do druge.Za fantastične harmonije zaduženi su Maytones,Justin Hines i Heptones,u nekim od svojih najboljih numera.Junior Murvin peva o 'Lopovima i Žandarima' a jedan od najupečatljivijih momenata je Burning Spear u pesmi 'Jah No Dead'.
     Svi bitni izvodjači,od pravih,originalnih 'rokera' do megazvezda su na ovom raznovrsnom ali kompaktnom,albumu,koji ostaje jedan od najblistavijih podsetnika na 'roots' doba.

Rockers  (Island,1979)

link in coms