Pearl Harbour

     Pearl Harbour (aka Pearl E.Gates) se u 17 godini doselila u San Francisco sa ambicijom da postane country pevačica.U 18toj postaje član plesne trupe Wild Nymphs.1976 postaje deo kabaretske podrške Tubes nastupima pod imenom Leila & The Snakes.Posle singla 'Rock'n'Roll Wirdos'(1978),Pearl napušta Leila & The Snakes i odvodi sa sobom John Hanesa (drums) i Hilary Hanes (bass).Angažujući gitristu Peter Bilta,nastaju Pearl Harbor & The Explosions.Debi singl,'Drivin' postaje lokalni hit u San Francisku,obezbedjuju ugovor sa Warner Bros. i snimaju album.
      Posle velike turneje band se razilazi.Pearl je više interesovao divlji r'n'r dok je ostatak banda preferirao jazz,funk i R&B.Hilary i John Hanes nastavljaju u Chrome a Pearl odlazi u London gde upoznaje muzičare sa punk i pub scene:Nigel Dixona (Whirlwind),Geraint Watkinsa,Micky Gallaghera (Blockheads),Wilko Johnsona,članove Clash...
      Muzika na njenom solo debiju,'Don't Follow Me,I'm Lost Too',kreće se od rockabillya i countrya do New Orleans R&B i 'girl group' sounda šezdesetih.Album pokazuje raznovrstan ukus,osećaj za humor i impresivan vokal.
     Sledeći album je radila sa Dixonom,Watkinsom i članovima Tenpole Tudor.WB je bio nezadovoljan materijalom pa je album,'Pearls Galore' izdao Epic,ali samo u Japanu.
     Novi album,takodje nazvan 'Pearls Galore' producirao je Richard Gottehrer a pratio ju je Japanski punk band the Mods.Dixon i Chris Spedding su učestvovali na snimanju.Činilo se da je Gottehrer pravi producent za Pearl,ali album i singlovi skinuti sa njega ne postižu uspeh na Top listama.
     Posle Japnske turneje sa the Mods i raspada braka sa Paul Simenonom (Clash),Pearl se vraća u San Francisko gde i danas živi i povremeno nastupa.

Pearl Harbor&The Explosions  (WB,1979)

Don't Follow Me I'm Lost Too  (WB,1980)

Pearls Galore  (Epic,1983)

Pearls Galore!  (Island,1984)

Here Comes Trouble  (Shattered,1995)

...in coms

Martha & The Muffins

From 9 to 5 i have to spend my time at work/My job is very boring i'm an office clerk/The only thing that helps me pass the time away/Is knowing i'll be back at Echo Beach someday

     Koreni ovog Canadskog new wave benda sežu do sredine sedamdesetih,kada je Martha Johnson bila organista u desetočlanom cover bandu Oh Those Pants.Priča se nastavlja sa još jednim Toronto bandom,the Doncasters,koji su se specijalizovali za obrade garage rocka iz šezdesetih.1977,Johnson sa Mark Ganeom (guitar),Carl Finkleom (bass),Andy Haasom (sax) i Tim Ganeom (drums),osniva Martha & The Muffins.Nešto kasnije im se pridružuje još jedna Martha,Martha Ladly koja je u početku svirala gitaru ali se brzo prebacila na klavijature i trombon.
     Grupa je demo snimke poslala novinaru iz New Yorka,Glenn O'Brienu,koji ih je preporučio etiketi DinDisc.Debi singl,'Insect Love',izdaju 1978,ali pravi uspeh doživljavaju sledećim singlom,'Echo Beach'.Njihova sledeća izdanja,singl 'Saigon' i ,naročito,drugi album 'Trance And Dance',ne prolaze baš dobro,što im ubrzo donosi etiketu 'one hit wonder' banda.
     Tenzije u grupi rastu pa Ladly napušta Muffinse 1981 da bi započela saradnju sa Associates.Kasnije je oformila Scenery Club.U band dolazi Jocelyne Lanois,sestra poznatog producenta Daniel Lanoisa,koji je bio producent odličnog albuma 'This Is The Ice Age'
     1982 potpisuju za RCA.U bandu se kratko zadržava klavijaturistkinja Clara Hurst,pre nego što je pristupila the Belle Stars.Haas napušta band 1982,pa u grupi ostaju Johnson,Mark Gane,Joycelyn lanois i bubnjar Nick Kent.Ova postava snima,komercijalno neuspešan album 'Danceparc'.
     Johnson i Gane nastavljaju kao M+M i postižu solidan uspeh u Americi sa 'Black stations,White Stations'.Kao duo,snimili su dva albuma pre preseljenja u Britaniju.
     1992,Johnson i Gane se vraćaju kao Martha & The Muffins sa albumom 'Mystery Walk'.Nažalost njihova diskografska kuća je bankrotirala ubrzo po ovom izdanju.
     Poslednje ostvarenje,album 'Delicate',Martha & The Muffins su objavili 2010 na sopstvenoj Muffin Music etiketi.
     Ostali originalni članovi grupe su se povukli iz muzičkog biznisa pa tako Tim gane radi kao vozač,Finkle je arhitekta i dizajner bazena,Martha Ladly grafički dizajner a Andy Haas čuvar u muzeju.

Metro Music  (DinDisc,1979)

Trance And Dance  (DinDisc,1980)

This Is The Ice Age  (Virgin,1981)

Danceparc  (RCA,1983)

Mystery Walk  (RCA,1984)

The World Is A Ball  (RCA,1986)

Modern Lullaby  (Intrepid,1992)

Delicate  (Muffin Music,2010)

links in...

Savage Henry & The Infamous One Pounders

     Moj omiljeni band iz Saskatoona,Canada (hahaha,kao da sam čuo za neki drugi) postoji još od 1998 i sviraju nešto što oni nazivaju 'spunk rock'.Otprilike,puno prljavštine,bezobrazluka,grubosti i razvratnosti upakovano u zabavne punk rock pesme koje će uznemiriti svakog roditelja ali će izmamiti smešak na vašem licu !

Abuse It Or Lose It  (100% Wild,2006)

Raw Gonzo  (650947,2014)

links in...

Hot Damn! / Zebra Stripes

     Hot Damn! su besramna kombinacija new wavea osamdesetih,punk brutalnosti i lirskih aluzija na sex i nasilje.Od debi EPa,'Bitch With An Attitude',vodjeni vokalima Zebre i Kristine,prezentuju tro-akordni angst koji se nastavlja i na njihovim albumima,'High Heels Slut'(1995) i 'Big Fat Lover'(1997).

High Heels Slut  (Hell Yeah,1995)

Big Fat Lover  (Hell Yeah,1997)

PS : Pre Hot Damn!,Zebra se prilično muvala po garage rock podzemlju pa je 1989 snimila i album sa obradama (od Ramones do Nancy Sinatre) uz pomoć brojnih prijatelja,medju kojima je bio i Chris Cacavas.

Zebra Is Her Name  (Dionysus,1989)

...in coms

Tubeway Army

     Tubeway Army su,1977,osnovali pevač/gitarista Gary Webb (ex-Mean Street),basista Paul Gardiner (ex-Lasers) i Gardinerov ujak,Jess Lidyard na bubnjevima.Webb se priključio grupi Lasers pošto su ga izbacili iz Mean Street,zbog prevelikog privlačenja pažnje na sebe ('not cool' po mišljenju ostalih iz banda).Lasers počinju da uvežbavaju Garyeve pesme i menjaju ime u Tubeway Army.Band se brzo podelio ali su Webb i Gardiner zadržali ime.
     Prvi nastupi Tubeway Army vezani su za Roxy,gde su predgrupisali Saints,Penetration,X-Ray Spex...Tokom početnog perioda svirali su sasvim 'običan' punk,bez klavijatura na vidiku.
     Band potpisuje ugovor sa Beggars Banquet,za koje snimaju dva,prilično obična singla;'That's Too Bad' i 'Bombers'.Na drugom singlu,umesto Lidyarda u grupi su gitarista Sean Burke i bubnjar Barry Benn.Benn i Burke su otpušteni posle 'Bombers' singla.
     Gary Webb (u to vreme poznat i kao Valerian) se već bio umorio od punka.U stvari on i nije bio baš veliki punk fan (iako ga je nastup Sex Pistolsa,1975,impresionirao),več više Bowie/Roxy Music/Kraftwerk tip.
     Ovo definitivno izbija na površinu na debi albumu banda,koga su ponovo snimili kao trio,pošto se Lidyard vratio u band.Webb uzima ime Gary Numan od ovog albuma.Uprkos synthesizerima ovaj album i dalje zvuči punky.Webb/Numan se pokazuje kao dobar autor i album nagoveštava pravac u kome će Numanova muzika ići.
     Posle kraće pauze (Numan se umorio od live nastupa),bend se pojavljuje 1979 sa novim elektronskim zvukom,predstavljenom na singlu 'Down In The Park',koji se solidno prodao i doneo im povoljne kritike.
     'Are Friends Electric?' je objavljen u maju 1979 i gotovo momentalno dospeva na mesto #1,UK lista.'Replicas' izdaju u junu iste godine.Album je mnoooogo sigurniji i fokusiraniji od prethodnika,prepun hladnih,kliničkih synth zvukova koji pričaju priče o robotima,distopičnoj budućnosti,alijenaciji itd,itd...'Down In The park' i 'Are Friends Electric?' prednjače u odnosu na ostale numere,ali,sve u svemu prilično dobar LP,pa nije ni čudo što je ponovio uspeh singla i uleteo na mesto #1 albuma.
     Posle 'Replicas',Numan je krenuo solo i odjednom ga je bilo svugde:Top Of The Pops,Smash Hits...Sledeće tri godine snimio je još šest Top 10 singlova (uključujući 'Cars',#1) i pet Top 10 albuma.Njegov uspeh označio je zlatne godine za elektronsku muziku.Do 1984,ljudi su se umorili od ovakvog zvuka i Numan je odabrao cult status radije nego da brine oko pozicije na top listi.

   

Tubeway Army  (Beggars Banquet,1978)

That's Too Bad  (Beggars Banquet,1978)

Bombers  (Beggars Banquet,1978(

Replicas  (Beggars Banquet,1979)

 ...in coms

IT'S ALIVE! : Gary Numan

     Jedna od loših strana synthpopa je ta što su izvodjači mnogo interesantniji na studijskim ili video snimcima nego u živo.Gary Numan je izuzetak,jer mu je kombinacija synthesizera i konvencionalnog rock banda omogućavala da se sa lakoćom predstavi na koncertima u pravom svetlu.Bio je popularna koncertna atrakcija u Engleskoj i slušaoci mogu dobro uvideti kvalitet njegovog live performansa slušajući Living Ornaments'79.Album,snimljen u Hammersmith Odeonu,donosi numere sa svih njegovih dotadašnjih albuma,koje su odsvirane snažno i sa stilom.Većina numera zvuči bolje nego na studijskim snimcima,najviše zbog čvrstih gitarskih riffova.Sjajna kombinacija live energije i synth zvuka,Living Ornaments'79 je pristojan dokument o Gary Numanu na vrhuncu popularnosti.
     Living Ornaments'80 je još bolji!Snažan i sposoban prateći band pruža pravu podlogu za Numanov jedinstveni vokal.Izbor pesama je gotovo savršen presek njegove karijere.Okosnicu čine numere sa albuma 'Replicas','Pleasure Principle' i 'Telekon'.Najbolja numera je razbijačka verzija 'Everday I Die'.Čist,odličan zvuk samo povećava vrednost ove kolekcije.

Living Ornaments 1979/1980  (Beggars Banquet,1981)

link in...

Dalis Car

     Izgledalo je kao fantastična ideja kada je predloženo Peter Murphyu (ex-Bauhaus) da udruži snage sa Mick Karnom (ex-Japan) u zajedničkom projektu.Nazvali su se Dalis Car,po pesmi Captain Beefhearta sa albuma 'Trout Mask Replica'.
     Njihov jedini albun,'The Waking Hour' višestruko je probio budžet predvidjen za snimanje.Komercijalno neuspešan,iznedrio je samo jedan,podjednako razočaravajući singl,'The Judgement Is The Mirror'.
     Sve je izgledalo dobro,kada su Murphy i Karn započeli saradnju,radeći na četvorokanalnom recorderu i šaljući snimke jedan drugom.Većina pesama je napisana pre nego što su ušli u studio.A u studiju...katastrofa!Stalnim sukobima,doveli su se,gotovo do samouništenja.Kada je album konačno završen,obadvojica su izjavili da više nikada neće raditi zajedno.Krajem devedesetih Kark je izjavio: ''We were two very different people.''
     2010,Murphy je objavio da će ponovo raditi sa Karnom,na drugom albumu Dalis Car.Nažalost,i ova saradnja je bila kratkotrajna,i završila se smrću Mick Karna,2011.Snimci koje su uradili,ipak su objavljeni,kao EP 'InGladAloneness',2012.

The Waking Hour  (Paradox,1984)

InGladAloneness  (MK,2012)

...in coms

Japan

     Pre nego što su postali fascinirani Orientom,članovi banda Japan su preferirali New York Dolls stil sleeze rocka.Za to su bili najzaslužniji vokal David Sylvian i gitarista Rob dean,koji ih je napustio kada su Roxy Music postali preovladjujući uticaji banda.Karnove bas deonice su,u početku,bile više funky i fleksibilnije ('Adolescent Sex','The Unconventional','Suburban Berlin') i pružale su podlogu za Scott Walkerovske vokale Sylviana.
      Posle dva neprimećena albuma,Japan menjaju zvuk na albumu 'Quiet Life'(1979).Po okriljem tada popularnog Novog Romantizma,Japan,smelo i žestoko hvataju priključak,predstavljajući mish-mash funk ritmova,glam imagea i kraut elektronike.
     Sylvian je vokalno oponašao Bowiea (povremeno i Steve Harleya) dok je band,muzički,boravio u zoni Bowie (Berlin period) - Roxy Music uticaja.
     Strategija dobrih pesama i dobrog sviranja (plus trendovski izgled i fascinacija Dalekim Istokom) konačno uspeva da nadvlada Silvainov manirizam na albumu 'Tin Drum',njihovom najboljem ostvarenju.
     Medjusobni sukobi članova banda su dostigli vrhunac posle ovog LPa i Japan su se raspali 1983.
     1989,Japan se okuplja u originalnoj postavi koja pod imenom Rain Tree Crow,1991,izdaje istoimeni album.Muzika na ovom albumu se ne razlikuje drastično od njihovih poslednjih zajedničkih radova,ali,na sreću,uspešno oživljava poslednju fazu banda,sa svojim neo-tribal ritmovima i neodredjenim Azijskim feelingom.

Adolescent Sex  (Hanza,1978(

Obscure Alternatives  (Hansa,1978)

Quiet Life  (Hansa,1979)

Gentlemen Take Polaroids  (Virgin,1980)

Tin Drum  (Virgin,1981)

Rain Tree Crow  (Virgin,1991)

   
    links in... 

Ultravox

     Osnovani 1974,Ultravox su originalno činili John Foxx,Chris Cross,Billy Currie,Steve Shears i Warren Cann.
     Foxx je studirao na Royal College Of Art i odlučio je da formira band posle seminara 'Design For The Real World'.Band je započeo sa probama u kantini koledža.
     Njihov zvuk inspirisan Bowiem i Roxi Music doneo im je ugovor sa Island Records.Brian Eno je producirao njihov debi album,koji je,izdat 1977 na vrhuncu punk ere,i pored odličnih kritika,komercijalno propao.Sličan uspeh postigla su i sledeća dva izdanja,'Ha!ha!Ha! i 'Systems Of Romance'.
      James 'Midge' Ure,zamenjuje Foxxa posle USA turneje,u trenutku kada ih je Island odbacio.Midge Ure je prethodno svirao u grupi Slik i kao pomoćni tour gitarista za Thin Lizzy.Njegova profesionalnost je u najvećoj meri doprinela uskrsnuću Ultravox,koje je započelo sa singlom 'Vienna'(#2,1981).
     Electro-pop melodrame su nastavile da se nižu i Ultravox su postali redovni stanari vrhova top lista.Njihov poslednji album,'U-Vox',izadat je 1986 a Ure je napustio band 1987 da bi se posvetio solo karijeri.Ostatak banda je nastavio kratko vreme pod imenom U-Vox a onda su nestali sa scene.

Ultravox!  (Island,1977)

Ha! Ha! Ha!  (Island,1977)

Systems Of Romance  (Island,1978)

Vienna  (Chrysalis,1980)

   links in... 
     

Simple Minds

     Škotski punkeri Johnny & The Self Abusers su promenili ime u Simple Minds i,pod velikim uticajem Bowiea i krautrocka,pokušali da postignu uspeh na new wave tržištu.
     Simple Minds su debitovali 1978 u Glasgowu.Iste godine snimaju demo koji ih dovodi do ugovora sa Arista Records.
     Debi album izlazi početkom 1979 i band kreće na napornu turneju (UK,Evropa,USA),tokom koje rade na pesmama za svoj drugi,mnogo eksperimentalniji,album.
     1981,prelaze u Virgin i rade sa producentom Steve Hillageom,na čak dva albuma,'Sons & Fascination' i 'Sister Feelings Call',koji su inicijalno izdati zajedno.Albumi dospevaju na UK Top 20,dok singlovi,'The American','Love Song' i 'Sweat In Bullet',postižu manji uspeh.Ovim izdanjima započinje transformacija Simple Minds od kult ka hit bandu.
     Brian McGee napušta band,a na singlu 'PromisedYou A Miracle' pojavljuje se novi bubnjar,Kenny Hyslop (ex-Skids).I pored odličnog uspeha singla,problemi sa bubnjarima se nastavljaju.Hyslopa zamenjuje Mike Ogletree,a zatim i Mel Gaynor.Sva trojica su učestvovala u snimanju albuma 'New Gold Dream' koji je stigao do trećeg mesta UK liste albuma.
     'Sparkle In The Rain' je producirao Steve Lillywhite i ovim albumom su prigrlili još komercijalniji zvuk,koji je,u to vreme,često poredjen sa U2.
     Uz brojne promene u postavi,predvodjeni Jim Kerrom,Simple Minds nastavljaju svoju karijeru pop zvezda,odbacujući sve dobro i originalno u svojoj muzici pokušavajući da postanu U3.

Life In A Day  (Zoom/Arista,1979)

Real To Real Cacophony  (Zoom/Arista,1979)

Empires And Dance  (Zoom/Arista,1980)

Sons And Fascination  (Virgin,1981)

Sister Feelings Call  (Virgin,1981)

New Gold Dream  (Virgin,1982)

Sparkle In The Rain  (Virgin,1984)

...in coms