Sisters Of Mercy

     Band iz Leedsa (nazvan po pesmi Leonard Cohena iz 1968) osnovan je 1980,i postao je 'mrgodno' lice Goth rocka sa svojim debi albumom,'First And Last And Always'.
     Peter Murphy (Bauhaus) je konstatovao da su Sisters Of Mercy 'formed for Goths,by Goths...and by God,they WERE Goth'.
     Zveketanje ritam mašine i zvonke gitare,savršeno su odgovarali Goth estetici,a gotovo Napoleonsko pozerstvo Andrew Eldritcha,donelo je mračnim himnama ('Walk Away','Some Kind Of Stranger'...) kult status i uspeh na indie listama.Nažalost,prevelike ambicije razorile su band.
     'Floodland',drugi album,dovodi sve na svoje mesto i to na sjajan način - nemilosrdno prenaduvano ali sa neodoljivim šarmom.Andrew je snimio album sam (Hussey i Adams osnovali Mission,a Marx,Ghost dance),uz pomoć basistkinje Patricie Morrison (ex-Gun Club) i ritam mašine Dr.Avalanche,koja je,osim njega,jedini stalni član banda od početka.
     Tri singla su skinuta sa ovog albuma i svi su se solidno plasirali na top listama.
     Na sledećem albumu,'Vision Thing',Eldritch je ozbiljno uronio u rock vode i postao gotovo opsednut sa USA i njenim socio-političkim zlom.Ovo je definitivno najkomercijalniji,ali i najtuplji,album Sisters Of Mercy.
      1992 band postiže največi sing uspeh sa remixom numere 'Temple Of Love' (predivni vokali Ofre Haze).
      1993,serrija nesporazuma i sukoba grupe (čitaj Andrew Eldritch) i kompanije Warner Bros.,dovodi do toga da band menja svoj status komercijalno uspešnog izvodjača u status mi-samo-sviramo-uživo-dok-nam-ugovor-ne-istekne.
      Pet godina kasnije,ugovor je istekao i Sisters Of Mercy su bili slobodni da ponovo snimaju,ali...nisu.Nastavili su samo sa koncertima bez novih snimaka.

First And Last And Always  (Merciful,1985)

Floodland  (Merciful,1987)

Vision Thing  (Merciful,1990)

   links in...
     

Bomb Party

     Bom Party su osnovani početkom osamdesetih kao Farmlife i u bandu su bili Andy 'Jesus' Mosquera,Peter Swaine,Steve Gerrard,Laurence Wood,James Hunt i ;ark Thompson.Posle nekoliko personalnih promena i jednog singla,'Susie's Party',1094,Farmlife se raspada a Mosquera,Gerrard i Thompson osnivaju Bomb Party,dodajuči u postavu basistkinju Sarah Corina.Nazvali su se po noveli Graham Greena i devitovali 1985 sa 'Ray Gun EP' na Abstract etiketi.Njihov zvuk kritičari su opisali kao 'hardcore grebo gothabilly',odnosno nešto iizmedju Cramps i Bauhaus.Sami članovi banda su sebe smatrali eksperimentalistima odbijajući da termin 'grebo' povežu sa svojom muzikom.
     Debi album 'Drugs' pojavljuje se 1986 a za njim sledi 'Liberace Rising'(1987) na kome se predstavlja novi gitarista Leszek Rataj.Njihovo najkomercijalnije izdanje,singl 'Sugar,Sugar' (original the Archies iz 1969),na kome su prateći vokali članovi Voice Of The Beehive,prethodi albumu 'Fish',1988.Finalno izdanje,album 'Nativity #3'',pojavljuje se 1990 i band se ubrzo razilazi.
      Mosquera se posvetio umetničkoj karijeri,Thompson je nastupao u malo poznatom bandu G.R.O.W.T.H. a Corina se priključila najpre Mekonsima a kasnije i Striplight (sa Alex Mitchellom iz Curve).

Ray Gun EP  (Abstract,1985)

Drugs  (Abstract,1986)

Liberace Rising  (Workers Playtime,1987)

Fish  (Normal,1988)

Nativity #3  (Artlos,1990)

links in...

Killing Joke

     Nastali su u Londonu,za vreme post-Sex Pistols gužvare,krajem sedamdesetih,kada se Youth (Martin Glover) javio na oglas za basistu objavljen u Melody makeru.Oglas su postavili Jaz (Jeremy) Coleman i Big Paul (Ferguson).
     Gitarista iz Newcastlea,Geordie (Kevin Walker) je došao u band na isti način i zajedno,kao Killing Joke,premostili su jaz izmedju punka,funka,heavy metala i goth rocka.
     Posle 10 meseci uvežbavanja u Cheltenhamu (Colemanov rodni grad),Killing Joke se vraćaju u London i snimaju EP 'Turn To Red',koji gotovo momentalno,postaje favorit John Peela.
     Početkom osamdesetih potpisuju ugovor sa EG Records,dom Enoa i Frippa,i snimaju nekoliko sjajnih albuma koji govore o strepnjama i strahovima Thatcherovskog doba.
     Mada natprosečno inteligentan (IQ preko 190),Jaz naglo napušta band i seli se na Island,1982,uveren da se približava apokalipsa.Band se pojavio u Top Of The Pops sa lutkom umesto Colemana.
     Do apokalipse nije došlo,ali je Jz ostao dosledan u svom ludilu:rasuo je džigericu i crve po kancelariji Melody Makera a intervjue je davao na izmišljenom jeziku.
     Youth je takodje imao psihičkih problema tokom 1982 i lečen je razno raznim anti-psihoticima.Lečenje nije bilo baš uspešno i napustio je Killing Joke.
     Na opšte iznenadjenje band se raspao 1986,u vreme kada su svoj mračni,industrial funk zamenili komercijalnijim pristupom,očiglednim u numerama kao što su 'Eighties' i 'Love Like Blood'.
     Basista Paul Raven,koji je 1982 zamenio Youtha,nastavio je karijeru u Ministry,Prong i Mob Research.Preminuo je od srčanog udara 2007.
     Jaz i Geordie nastavljaju kao Killing Joke,saradjujući sa raznim muzičarima sve do 1994,kada se u band vraća Youth,Od 2010 u bandu je ponovo i originalni bubnjar Big Paul,tako da su Killing Joke,pole mnogo godina napravili pun krug.
     Poslednji album banda zove se 'Pylon' i izdat je 2015.

Killing Joke  (EG,1980)

What's THIS For...!  (EG,1981)

Revelations  (EG,1982)

Fire Dances  (EG,1983)

Night Time  (EG,1985)

Brighter Than A 1000 Suns  (EG,1986)

Outside The Gate  (EG,1988)

Extremities,Dirt&Various Repressed Emotions  (Noise,1990)

Pandemonium  (Butterfly,1994)

Democracy  (Big Life,1996)

Killing Joke  (Zuma,2003)

Hosannas From The Basements Of Hell  (Cooking Vinyl,2006)

Absolute Dissent  (Spinefarm,2010)

MMXII  (Spinefarm,2012)

Pylon  (Spinefarm,2015)

...in coms

Pigs

     Videvši nastupe Cortinas,Damned,Jam i drugih ranih punk bandova u Bristolu,Kit Gould,Eamonn McAndrew,Nigel Robinson i Ricky Galli,rešili su da osnuju svoj band,The Pigs.Njihovi agresivni live nastupi privlače pažnju Miles Copelanda (suvlasnik Step Forward),koji im omogućava sbimanje EPa.Četiri numere su izdate 1977 kao 'Youthanasia' Ep na novoosnovanoj etiketi New Bristol Records.
     EP postaje veoma popularan u Bristolu,dobija pozitivne ocene u muzičkoj štampi i od John Peela,koji ga je redovno puštao u svom programu.
     Pigs nastavljaju sa živim svirkama,prateći poznate punk bandove (Siouxsie&The Banshees) i lokalne heroje Cortinas.U januaru 1978 stižu i do samostalnog Londonskog koncerta u Roxy klubu.Nažalost,šansa da nastupe kao predgrupa za Sex Pistols je propala,pošto je dvorana izgorela u požaru dan ranije.
     Uprkos zapaženim koncertnim nastupima i pristojnom vinilnom debi izdanju,band nije iskoristio svoju šansu i raspali su se u martu 1978,posle jedva godinu dana postojanja.
     2010 su se ponovo okupili i od tada su nastupili na više punk festivala.2011 su objavili i sam-izdat CD,'Put It Down',koji sadrži neke nove snimke,kao i nove verzije starih stvari.

1977  (Bristol Archive Records,2010)

link in...

Depressions

     Naoružani materijalom prepunim 'užasima' radničke klase i sexizmom (u odnosu na koji rani Stranglers zvuče poput školskog orkestra),ova četvorka iz Brightona je nekako privukla pažnju Hendrix/Slade menadžera Chas Chandlera.Chandler postaje injihov menadžer i band potpisuje ugovor sa njegovom etiketom Barn.
     Svirajući standardni pub/punk sedamdesetih,Depressions započinju 1975 kao Tonge,svirajući obrade Who i Small Faces.Krajem 1976,zajahavši punk talas,menjaju ime u Depressions.Odmah na početku privlače dosta lokalne pažnje zato što su bili uhapšeni zbog pisanja imena banda,sprejom po zidovima.
     Nažalost,publicitet ne prodaje baš uvek muziku,pa njihov debi,'Living On Dreams' (okarakterisan u Soundsu kao 'very Sixties influenced') ne prolazi baš najbolje.
     Mnogo energičniji,'Messing With Your Heart',je moćnije i poprilično zabavno izdanje banda,uprkos sexističkim tekstovima.I drugi bandovi (Anti-Nowhere League) su imali sličan pristup muško/ženskim odnosima ali sa primesom humora,dok su Depressions toliko ozbiljni da je to pomalo i neprijatno ('Handle With Care','Career Girl','Chains&Leather').Ipak,ako zanemarimo tekstove,Depressions su se predstavili kao prilično zanimljiva ekipa dobrih muzičara koji znaju da naprave dobru pesmu.
     Debi album je dobio slabije kritike  od singla,što je verovatno uticalo i na skromnu prodaju.Ako tome dodamo i stigmu zbog nasilja na koncertima (jedan na smrt prebijen momak na koncertu u Prestonu),nije ni čudo što je gitarista Frank Smith napustio grupu.
     Depressions menjaju ime u DP's (trojica preostalih plus gitarista Tony Mayberry) i 1979 snimaju mekši,rokerskiji album 'If You Know What I Mean',koji je prošao još gore od svog prethodnika i grupa se definitivno razilazi iste godine.

The Depressions (Barn,1978)

If You Know What I Mean  (Barn,1979)

   
 
...in coms      

Larry Wallis

     Larry Wallis je Britanski gitarista,producent i kompozitor.1968 je osnovao band Entire Sioux Nation.Sa basistom Entire Sioux Nation,Tim Taylorm,priključuje se Mick Farrenu i Steve Peregin Tooku (ex-T.Rex) u bandu Shagrat,čiji je član bio i Twink (ex-Pretty Things,kasnije Pink Fairies).Farren se brzo razišao sa Tookom,pa su Shagrat nastavili bez njega.Band je ostavio za sobom nekoliko snimaka iz 1970.1971,koji su tek 1990 objavljeni na vinilu.
     Wallis je nastavio u Lancaster's Bombers (kratkotrajni projekat Jack Lancastera iz Blodwyn Pig) da bi od februara do oktobra 1972 svirao sa UFO na Evropskoj turneji.1972 ponovo radi sa Tookom,Na sessionima u Tookovom podrumu,osim Wallisa učestvuju i Twink,Mick Wayne,Duncan Sanderson i (gotovo sigurno) Syd Barrett.Ove snimke objavila je Cleopatra Records 1995.
     Wallis menja Mick Wayna u Pink Fairies,sa kojima snima jedan album.Sa Fairiesima se ponovo sreće 1987,snimaju 'Kill 'Em And Eat 'Em' i sviraju po Evropi.
     Još uvek član Fairiesa,1975 počinje saradnju sa novim bandom,Motorhead.Sa Lemmyem i Animal Taylorom snima album 'On Parole',koji će ostati neobjavljen do 1979.1976 u Motorhead stiže Fast Eddie Clarke i Wallis istog meseca napušta band.
     Larry se vraća u Fairies sa kojima ostaje do raspada 1977.Postaje 'kućni' producent za Stiff Records,radeći sa Wreckless Ericom,Adverts,Mick Farrenom...Snima i solo singl,'Police Car'.1980 je uradio i solo album za Stiff koji nikada nije izdat jer je Wallis odbio da potpiše ugovor za sedam albuma i kompanija ga je odbacila.
      U medjuvremenu 1978 je bio član Farrenovih The Good Guys a 1979 je više puta nastupio sa Wayne Kramerom (ex-MC 5).
     Od 1982 pokreće nekoliko sopstvenih projekata sa kojima nastupa uživo ali bez vinilnih ostvarenja.
     Autor je nekoliko pesama koje su izvodili Dr.Feelgood ('As Long As The Price Is Right','Can't Find The Lady'...).
     2001 konačno objavljuje solo album,'Death In The Guitarfternoon'.
     Preminuo je 2019,ostvarivši izuzetnu ali malo poznatu karijeru.


   

Death In The Guitarfternoon  (Ribbed,2001)

link in...