Dave Stewart & Barbara Gaskin

 

     Dave Stewart (ne mešati ga sa imenjakom iz Eurythmics) je prvi bend osnovao 1967.Bend se zvao Uriel i u njemu je svirao i Steve Hillage.1968,Hillage ih napušta i Uriel nastavljaju kao trio ali sa novim imenom - Egg.Egg su se raspali 1972 i Stewart se,posle par meseci pauze,priključuje Hatfield And The North,sa kojima za Virgin snima dva albuma.Od 1975 do 1979 predvodi National Health.Poznati bubnjar Bill Bruford (inače prvi bubnjar National Healh) taze odpušten iz UK,poziva Stewarta da uzme učešće u njegovom projektu Bruford (Stewart je već svirao na prvom solo albumu Bill Bruforda 'Feels Good To Me').Ova saradnja se završava početkom osamdesetih,kada je Stewart,već renomirani kompozitor i klavijaturista,odlučio da pokuša nešto novo.Uz Colin Blunstonea (vocal) snima obradu Jimmy Ruffin Motown soul klasika 'What Becomes Of The Broken Hearted' i uspešno ulazi na teritoriju inteligentne pop muzike...

...Barbara Gaskin je još u ranom detinjstvu učila klavir i violončelo a kao teenager je sama naučila da svira gitaru i nastupala po lokalnim folk klubovima.1969 se priključila folk-rock grupi Spyrogyra kao pevačica.U toku rada sa bendom upoznala se sa Steve Hillageom i Dave Stewartom i gostovala na albumima Hatfield And The North.Po raspadu Spyrogyre,Barbara,strastveni ljubitelj Istočnjačke filozofije i kulture,tri godine putuje Azijom.Po povratku u Englesku gostuje na brojnim albumima kao prateći vokal i nastupa kao član 'all female' grupe Red Roll On,bazirane u Canterburyu.Na snimanju albuma Bill Bruforda,'Gradually Going Tornado',1980,ponovo se sreće sa Dave Stewartom...

...Posle neočekivanog uspeha singla sa Colin Blunstoneom,Stewart je rešio da uradi nešto slično ali sa ženskim vokalom.1981 sa Barbarom snima neverovatnu dekonstrukciju Leslie Gore numere 'It's My Party',koja postaje svetski hit,dostižući mesto br.1 u Nemačkoj i Britaniji.

     Partnerstvo Stewarta i Gaskinove (privatno i poslovno) se nastavilo i traje do danas.

     Inače Dave Stewart je komponovao muziku i za film i TV,pisao za muzičke magazine 'Keyboard'(USA) i 'Sound On Sound'(UK) i autor je dve knjige ('The Musician's Guide To Reading & Writing Music','Inside The Music').

Up From The Dark  (Rykodisc,1986)

The Big Idea  (Rykodisc,1989)

Spin  (Rykodisc,1991)

...in coms

ANYTIME, ANYPLACE, ANYWHERE : Baby's On Fire

 

     Za 'Baby's On Fire' se jedva može reći da je 'pesma' u konvencionalnom smislu - dva akorda se nemilosrdno smenjuju pet minuta,jedan deo melodije se ponavlja gotovo bez varijacija,tekst bez jasnog smisla i gitarski solo koji zuauzima polovinu vremena trajanja numere.'Baby's On Fire' je definitivno podelio publiku Enoovog prvog solo albuma 'Here Come The Warm Jets' na one koji su je smesta ukapirali i one koji je nikada nisu shvatili. 

     Uz sav svoj minimalizam,u ovoj pesmi se dešava mnogo toga:čudne igre sa rečima,opaka afektacija Enoovog vokala i drhtavi osmeh dok izgovara;"This kind of experience/Is necessary for her learning" i plamen Frippovih i Paul Rudolphovih instrumentalnih deonica uz Enoov 'tretman' koji raspršuje gorivo po celoj pesmi.

     Pre 'Warm Jets' i 'Baby's On Fire' Eno je bio ekscentrični,glamurozni klavijaturista Roxy Music,a nakon njih je postao poznat kao genijalni čudak koji je razmišljao o zvuku na način na koji niko drugi nije.

Weddings Parties Anything

 

     Osnovani u Melbourneu 1985.Weddings Parties Anything su bili odlučan folk-rock bend sa velikom sklonošću ka Pogues zvuku ali uz snažan Australijski kolorit.WPA su,predvodjeni Michael Thomasom,prvi singl ('Go!Move!Shift!) izdali samostalno 1986.1987 sledi singl 'Away,Away' i hvaljeni album 'Scorn Of The Women',koji obradjuje razne nezgodne teme (čedomorstvo,ženska prava,siromaštvo...) iz marksističke perspektive.

     'Roaring Days' je njihov drugi LP,i na njemu umesto Janine Hall,bas svira Peter Lawler.'The Big Don't Argue' se pojavljuje 1989 uz još jednu promenu u postavi;Dave Steela menja Richard Burgman (ex-Sunnyboys).

     Sledećih par godina provode uglavnom na turnejama,uspevajući da objave samo dva EP-a.

     Najveći uspeh postižu 1992 sa singlom 'Father's Day',skinutim sa albuma 'Difficult Loves'.Slede brojne promene u postavi benda i albumi 'King Tide'(1993),'Donkey Serenade'(1995), 'River'esque'(1996),posle kojeg su rešili da naprave pauzu i posvete se solo projektima.

     WPA nikada nisu bili ljubimci top lista,ali su izgradili i održavali status čvrste i strastvene live grupe,prvenstveno u Australiji ali i u UK i Canadi gde su često nastupali.

     Od 2008 su se više puta ponovo okupljali radi živih svirki,bez novog studijskog materijala.

Trophy Night-The Best Of WPA  (Mushroom,1998)

     

...in coms

Goanna

 

     Gitarista Shane Howard je osnovao bend Goanna još 1977,ali su se tek 1982,singlom 'Solid Rock',pročuli u Australiji.

     Goanna je vinilno debitovala sam-izdatim EP-em 'Livin' On The Razor's Edge',1979 i uz Howarda u grupi su bili Rose Bygrave (keyboards,vocal),Warwick Harwood (lead guitar,vocal),Ian Morrison (vocal,harmonica),Carl Smith (bass) i Gary Crothall (drums).

     1981 potpisuju ugovor sa WEA i prate James Taylora na Australijskoj turneji.Uprkos protivljenju kompanije,grupa 1982 objavljuje pesmu 'Solid Rock' kao singl.Ova odlična rock numera o Evropskom osvajanju Australije postaje,na opšte iznenadjenje,veliki hit singl.

     Iste godine izdaju album 'Spirit Of Place',posle koga počinju česte promene u postavi grupe.Harwood ih napušta a u bend dolazi Suzie Dickinson kao prateći vokal.

     1983,pod pseudonimom Gordon Franklin & The Wilderness Ensemble,objavljuju singl 'Let The Franlkin Flow' u okviru podrške kampanji Tasmanian Wilderness Society protiv gradnje brane na reci Franklin.

     1985 se pojavljuje album 'Oceania' koga je trebalo da prati velika Australijska turneja,ali je sve otkazano zbog misterioznog nestanka Shane Howarda.Razočaran i umoran od konstantnih nastupa,dugova i stalne promene članova benda,Howard se kasnije pojavio u Južnoj Australiji i posvetio solo karijeri.

     Od 1998,Howard,njegova sestra Marcia (povremeni-stalni član Goanna u osamdesetim) i Rose Bygrave obnavljaju sastav.

Spirit Of Place  (WEA,1982)

Oceania  (WEA,1985)

links in...

La Femme

 

     Bend iz Melbournea,La Femme,predstavljao je neverovatnu mešavinu rocka sedamdesetih:punk,new wave,glam i hard rock.Njihov debi singl 'Chelsea Kids'(1979) jedan je od najboljih Australijskih singlova sedamdesetih a jedini album 'La Femme',stoji rame uz rame sa albumima mnogo poznatijih grupa iz ovog grada kao što su Boys Next Door i Models.

     La Femme je predvodio karizmatični i hiperaktivni pevač Chane Chane.Gitarista Brett Walker je podsećao na Mick Ronsona,kada bi ovaj svirao punk rock.Peter Kidd i Graham Schiavello su bili odgovarajuća,čvrsta ritam sekcija.

     La Femme su mogli ući u Prvu ligu samo da su to hteli,ali je plivanje uz komercijalnu struju izgleda nekako bio smisao njihovog postojanja.Po mnogo čemu su bili sami sebi najgori neprijatelji.Nespremnost da igraju po pravilima showbuisinessa uz ozbiljne probleme sa narkoticima (izmedju ostalog) dovodi do preranog kraja benda,1983.

La Femme  (7 Records/Missing Link,1980)

...in coms

Jook

 

     Grupa je osnovana 1971 na inicijativu Sparks menadžera John Hewletta,koji je upoznao Trevor Whitea (guitar) i Ian Kimmetta (vocal).Uskoro su White i Kimmett regrutovali basistu Ian Hamptona i bubnjara Chris Townsona (ex-John's Children) i nazvali se Jook.

     Njihov imidž im je doneo pristojnu popularnost medju skinheadsima i Jook su realizovali nekoliko moćnih singlova sa jasnim Slade uticajem.

      Na žalost štampa ih je često poredila sa Bay City Rollers što je verovatno uticalo na manjak pažnje šireg auditorijuma,iako ih je od 1974 preuzeo Mickie Most.

      White i Hampton su se pridružili Sparks ('Propaganda'1974,'Indiscreet'1975).Zanimljiva stvar je da su u Sparks dovedeni kao zamena za Martin Gordona (kasnije u Radio Stars) koji je u svoj novi bend Jet doveo Jook bubnjara Chris Townsona.

     Svojom muzikom Jook su na neki način predskazali power pop bum par godina kasnije i njihovi singlovi,svojevremeno bez uspeha na top listama,danas se smatraju klasicima ovog žanra.

Different Class  (RPM,2005)

...in coms

Dickies

 

     Dickies su klovnovi LA punk scene i (iznenadjujuće) njeni dugogodišnji veterani.Dolaskom novog milenijuma postali su najstariji punk bend koji još uvek snima originalan materijal.Za razliku od namerno uvredljivog humora mnogih komičarski nastrijenih punk grupa,Dickies su bili potpuno šašavi,nalazeći inspiraciju u trash filmovima i camp pop kulturi,što je naročito uočljivo na njihovom debi albumu iz 1979,'The Incredible Shrinking Dickies'.Njihove obrade su blesave kao i njihovi originali,i njima su potpuno uspeli da transformišu arena rock i bubblegum pop himne ('Nights In White Satin','The Tra La La Song') u glasan,ultra-brzi punk pop - mix Ramonesa i LA hardcorea.

     Kako su starili,polako su usporavali,kao na albumu iz 1989 'Second Coming',ali su im zvuk i smisao za humor ostali praktično nepromenjeni.

     Dickies su imali ogroman uticaj na 'new school' punkere poput Green Day i Offspring.

     Posle 2000,njihovi studijski radovi su retki,ali i dalje redovno (i neumorno) nastupaju u živo.Par singlova,'A Gary Glitter Getaway' 2021 i 'Blink 183',pokazuju da Dickies imaju još trikova u rukavu.

The Punk Singles Collection  (Spectrum,2000)

link in...

BUY, BEG OR STEAL : No More Heroes (UA,1977)

 

     Drugi album za Stranglers na kome često prelaze granicu dobrog ukusa u pokušaju da šokiraju publiku.Doduše,to je istovremeno i fantastičan album,koji mnogi (i ja medju njima) smatraju klučnim albumom benda.Slagali se ili ne sa ovom procenom,ne može se poreći da je No More Heroes klasik punk rocka.

     Počinje žestoko sa 'I Feel Like A Wog',koja bi trebalo da je anti-rasistička,ali nekako ispada da nije.Ne smatram da su Strangs pokušali da proguraju rasizam,samo su se malo 'zaigrali' u nameri da šokiraju javnost u Britaniji.'Bitching' je pravi rock na Stranglers način i jedna je od par numera koje mi zvuče poput ranih XTC(i to nije zamerka).Pretpostavljam da je to zato što baš i ne možete mnogo toga da uradite sa orguljama u punku.'Burning Up Time' je još jedna od pesama gde podsećaju na XTC.U 'Dead Ringer' se kao vodeći vokal pojavljuje apsolutno demonski glas Dave Greenfielda.Što se vokala tiče,'Peasant In The Big Shitty' je po mom skromnom mišljenju najbolja izvedba na albumu i glas ponovo pripada Greenfieldu.Da sam se ja išta pitao u to vreme,glasao bih da Greenfield bude glavni pevač u grupi.

     'Dagenham Dave' je iznenadjujuće saosećajna priča o samoubistvu prijatelja i otkriva nešto dublje ispod grube spoljašnosti Stranglers.Za 'Bring On The Nubiles' sam uvek smatrao da bi bila idealna pesma za požudne aliene.Prva strana se završava sa 'Something Better Change',najboljom orguljaškom punk pesmom koju ćete ikada čuti.Stranu B otvara naslovna numera,koja liči na Doors ali u petoj brzini.Jesam li već spomenuo kako je Greenfield fenomenalan na ovom albumu?Ne? E pa ovo je savršen trenutak.U 'No More Heroes' sve apsolutno funkcioniše,postižući psihodelični punk zvuk koji uspeva da istovremeno zvuči i prostački i intelektualno.Uostalom nema puno bendova koji bi zvučali podjednako autentično pevajući o Lavu Trockom i malim devojčicama.

     Ponovo ću pomenuti Greenfieldov vokalni performans u 'Peasant In The Big Shitty' gde zvuči kao bezobrazni mladji brat Boris Karloffa (što mu kao najmladjem od devetoro dece nije bilo teško izvesti) ili kao kada bi Dave vanian pevao kao što izgleda.Posle prosečne 'English Towns' album završava 'School Mam';pesma o vremešnoj direktorki škole koja umire masturbirajući dok posmatra seksualni čin.

     Ako prevazidjete bezobrazno,odvratno i jezivo na albumu No More Heroes - za mnoge je to bilo i biće veliko AKO - čućete zvuk heroja u nastajanju.

I Feel Like A Wog

Bitching

Dead Ringer

Dagenham Dave

Bring On The Nubiles

Something Better Change

No More Heroes

Peasant In The Big Shitty

Burning Up Time

English Towns

School Mam

Hugh Cornwell - guitars,vocals

J.J. Burnel - bass,vocals

Dave Greenfield - keyboards,vocals

Jet Black - drums,percussion

     

Experimental Products

 

     Synth duo iz Philadelphie,osnovan 1982.Mark Wilde i Michael Gross su u osnovi bili garažni bend koji je koristio sintesajzere i ritam mašine umesto gitara i bubnjeva.Njihov debi album 'Prototype',1982,(300 primeraka) danas se smatra klasičnim minimal synth ostvarenjem i kolekcionarski je raritet.Singl 'Glowing In The Dark',1984,(2000 primeraka) se izuzetno dopao brojnim DJ-evima i postaje dance hit u klubovima,1985.U to vreme ih je na live nastupima pojačao Mike Simmons (keyboards).

     1987,Wilde je preminuo od upale pluća a Gross je nastavio dalje da koristi ime Experimental Products često menjajući sastav benda.

Prototype  (Short Circuit,1982)

Glowing In The Dark  (Short Circuit,1984)

...in coms

Iko

 

     Pomalo misteriozni minimal-synth trio iz Montreala.Sva trojica su akademski obrazovani i sreli su se na Montrealskom Univerzitetu.Crpeći uticaje iz pop muzike šezdesetih,progresivnog rocka i avangardnih minimalističkih kompozitora podjednako kao i iz ranog industrial zvuka,svirali su u raznim bendovima pre ove,all-synth inkarnacije.

    U to vreme Montreal baš i nije bio pogodno mesto za elektronsku muziku pa su se Iko raspali ubrzo po realizaciji svog jedinog albuma '83'.

'83  (Manhattan-Formula,1982)

link in...

ANYTIME, ANYPLACE, ANYWHERE : Broken English

 

     Posle niza teških godina,Marianne Faithfull snima  'Broken English',njen prvi LP posle 12 godina.Album je bio trijumf kakav niko nije očekivao.

     Zastrašujuća naslovna numera ovog albuma je proročko mešanje punka i dance-a,sa stihovima koji u potpunosti reprezentuju bezdan njenih poraza.''Could have come through anytime/Cold lonely,puritan'',intonira grubo,klizeći u beživotno režanje od koga bi i Rotten ustuknuo.''What are you fighting for?/It's not my security''.Broken English je sažeta deklaracija autonomije,a sa svojim melodičnim preokretima donosi mračnu stranu plesne muzike.

     Ova pesma je portret one koja je svašta preživela i sada započinje novo poglavlje u životu ali pod svojim uslovima.

Linear Movement

 

     Belgijanac Peter Bonne je osnovao Linear Movement 1981.Pre toga,bio je član Belgijskih elektro sastava Autumn i Twilight Ritual.Ovi bendovi su negovali znatno eksperimentalniji zvuk a Peter je želeo da proba da uradi nešto bliže pop muzici.Sam je opisao muziku Linear Movement kao ''melodic and popular rhythm music for dance and easy listening''.Većinu muzike ovog projekta čine Peterovi solo radovi,ali mu na nekim numerama pomažu Peter Koutstaal (Autumn) i pevačica Lieve Van Steerteghem.

     Linear Movement nikada nisu imali regularno izdanje mada se mnoge pesme pojavljuju na raznim kompilacijama.

     Peter je i ko-osnivač izdavačke kuće Micrart Group koja je u dvehiljaditim objavila par diskova sa snimcima Linear Movement iz osamdesetih.

On The Screen  (Minimal Wave,2008)

Pulse Music  (Micrart,2003)

Revival Of The Fittest  (Micrart,2009)

...in coms

Solid Space

 

     Minimal wave duo iz Britanije,koga su,1980,osnovali Maf Vosburgh i Dan Goldstein.Njih dvojica su prethodno saradjivali u new wave grupi Exhibit A a bili su i osnivači nezavisne izdavačke kompanije Irrelevant Wombat Records.

     Svoj jedini album 'Space Museum' objavili su 1982 za In Phase Records,i to samo u kasetnom obliku.Uz pomoć Jonathan Weinreicha (clarinet,saxophone) kreirali su hladan,minimal synth-pop,prepun jezivih i bizarnih melodija.Lirika je nadahnuta SF temama,posebno TV serijom Dr.Who.

     Po objavljivanju albuma,duo se raspao.Goldsein je započeo novinarsku karijeru,dok se Vosburgh posvetio fotografiji radeći za muzičke magazine,a kasnije je postao softver inženjer i radio za Apple i Google.Obadvojica danas žive u Americi.

     Uprkos underground statusu i benda i albuma,njihova muzika je postala veoma uticajna u sferi minimal wave-a i srodnih elektronskih muzičkih žanrova.

Space Museum  (Dark Entries,2017)

link in...

Ike Yard

 

     Experimentalni post-punk bend iz New Yorka,osnovan 1980.Članovi grupe su bili Stuart Argabright (vocal),Kenny Compton (bass),Fred Szymanski (synths) i Michael Diekmann (guitar).Ike Yard su snimali za Evropske firme poput Les Disques Du Crepuscule i Factory (prvi USA bend na ovoj etiketi).Njihova muzika se može okarakteristikovati kao post-punk sa velikim uticajem ranog krautrocka i dub-a,uz popriličnu upotrebu ritam mašina i analogne elektronike.

     Posle debi albuma 'A Fact A Second',1982,grupa se raspala.Argabright je 1984 osnovao Dominatrix.

     2006,Acute Records izdaju veoma dobro primljenu kompilaciju '1980-82 Collected',nakon čega trojica originalnih članova (Argabright,Compton,Diekmann) nastavljaju Ike Yard priču.

1980-82 Collected  (Acute,2006)

...in coms

White Flame

 

     Duo iz Connecticuta (USA) koji su činila dva srednjoškolska ortaka - Mark St.John i Richard Jones.Njih dvojica su počeli da nastupaju kao White Flames početkom sedamdesetih,a vinilno su debitovali singlom 'Dangerous',1975.Svoj jedini LP,'American Rudeness',objavili su 1978 za sopstvenu firmu Rudeness Records.Album je,naravno,imao očajnu distribuciju van Connecticuta,što je uzrok gotovo totalne anonimnosti White Flame.

     Muzika benda je ubistvena mešavina Detroitskog proto-punka,mračne psihodelične atmosfere i Zappine uvrnutosti,dok vokal podseća na Captain Beefhearta ili Kim Fowleya.

American Rudeness  (Rudeness,1978/Munster,2007)

 

link in...

World Domination Enterprises

 

     WDE su Britanski post-punk band,aktivan u osamdesetim,koji je osnovao bivši bubnjar grupe Here & Now (psychedelic/space band iz sedamdesetih blisko povezan sa Gong ekipom).WDE su mešali elemente industrial-a,funka i duba a celokupan zvuk je definisan atonalnom gitarom.

     WDE su najpoznatiji po svojoj obradi numere 'I Can't Live Without My Radio' (original LL Cool J) i singlu 'Asbestos Lead Asbestos',koji su kasnije obradili Meat Beat Manifesto.

     WDE su bili čvrsto povezani sa art-performance ekipom Mutoid Waste Compani,i često su svirali na njihovim manifestacijama.

     Prestali su sa radom 1989.

Let's Play Domination  (Product Inc.,1988)

...in coms

Lounge Lizards

 

     Lounge Lizards su bili šarolika ekipa okupljena oko braće Lurie,saksofoniste Johna i klavijaturiste Evana.Bend je osnovan 1978 i brzo su postali poznati u muzičkom svetu NYC po svom ironičnom pristupu jazzu,mešajući ga sa raznim žanrovima.Prvobitnu postavu su,osim braće Lurie,činili Arto Linsday,Anton Fier i Steve Piccolo.Vremenom postava se menjala sa braćom Lurie kao jedinim stalnim članovima.Lounge Lizards su prestali sa radom 1998.John je učestvovao u nekoliko filmskih soundtracka Jim Jarmuscha ('Mystery Train','Down By Low','Stranger Than Paradise') i uglavnom se posvetio slikarstvu,dok je Evan radio na dečijem muzičko-animiranom programu 'The Backyardigans'.

The Lounge Lizards  (EG,1981)

No Pain For Cakes  (Antilles/Island,1987)

Voice Of Chunk  (Strange&Beautiful,1988)

...in coms