Iako se nikada nisu odmakli od svog čvrstog R'n'B zvuka,Dr Feelggod su bili jedan od najistrajnijih pub rock bandova još od početka sedamdesetih.
Pomalo kasno uletevši na pub scenu,prvi Londonski nastup su imali tek 1973,doleteli su iz rodnog Canvey Islanda (Essex) poput orkana i ubrzo svima pokazali kako se to radi.
Tajna njihovog uspeha ne leži toliko u muzici (oštar R'n'B zvuk sa odjecima ranih Stonesa i Pretty Things),već u njihovom agresivnom imidžu i stavu.
Glavni adut na sceni su bili gitarista Wilko Johnson i pevač Lee Brilleaux,koje je NME svojevremeno prozvao 'novim Jagger i Richardsom.Pratila ih je brutalno efektivna ritam sekcija koju su činili John B.Sparks na basu i bubnjar The Big Figure (John Martin).
Krajem 1974 potpisuju ugovor sa United Artists i snimaju debi album,'Down By The Jetty',u produkciji Vic Maila.Crno-beli omot i mono mix savršeno beleže muzički karakter banda.Živi album,'Stupidity',munjevito ih dovodi na vrh top liste,1976.
Dr Feelgood konstantno sviraju širom Engleske,uglavnom po (prepunim) manjim klubovima,smatrajući da veće dvorane nisu pogodne za jednostavni tri-akordni rok'n'roll.
Uz svoju odanu publiku,Feelgoodi su pokazali da su i ovakvi nastupi profitabilni i na tak način,posredno,otvorili vrata uspehu punk rocka u Engleskoj.Sredinom sedamdesetih mnoge,kasnije čuvene punk grupe,nastupale su u istim prostorima kao i Dr Feelgood,Brinsley Schwarz i druge pub rock grupe početkom sedamdesetih.
1977,uz puno gorčine na obe strane,Wilko je izbačen iz banda.Zamenio ga je John 'Gypie' Mayo.
Kompozitori sa strane,poput Nick Lowea i Mickey Juppa,koriste raspad tandema Brilleaux/Johnson i uleću sa svojim pesmama na repertoar banda,od kojih mnoge ('She's A Windup','Milk And Alcohol','Down At The Doctors'...) postaju hitovi.
Kako je popularnost grupe opadala započele su i češće promene u postavi.Mayo odlazi (menja ga Johnny Guitar) a za njim i pouzdana ritam sekcija,The Big Figure i Sparko.
Postava se narednih godina često menja,uz Lee Brilleauxa kao jedinog stalnog člana.Njegova energija nije opadala sa godinama i vitalni live nastupi su održali Dr Feelgood u životu.Nastpajući preko 20 godina,Brilleaux je ostao motorna snaga grupe sve do svoje smrti.
Lee je preminuo 1994 od raka grla.Veteran Pete Gage je preuzeo ulogu pevača,band je ponovo krenuo na put,ali...to više nije to!
PS : Interesantano je da bez Dr Feegooda možda ne bi bilo ni Stiff Records.Lee Brilleaux je pozajmio 400 funti Jake Rivieri,koji je novac iskoristio da pokrene kompaniju.
|
Down By The Jetty (UA,1975)
|
|
Malpractice (UA,1975)
|
|
Sneakin' Suspicion (UA,1977)
|
|
Be Seeing You (UA,1977)
|
|
Private Practice (UA,1978)
|
|
Let It Roll (UA,1979)
|
|
A Case Of The Shakes (UA,1980)
|
|
Fast Women & Slow Horses (Chiswick,1982)
|
|
Doctor's Orders (Demon,1984)
|
|
Mad Man Blues (Star,1985)
|
|
Brilleaux (Stiff,1986)
|
|
Classic (Stiff,1987)
|
|
Primo (Grand,1991)
|
...in coms