False Prophets

 

     False Prophets su Američki hardcore band,osnovan 1980.Originalnu postavu su činili Stephan Ielpi (vocal),Steve Wishnia (bass),Peter Campbell (guitar) i prvi u nizu bubnjara,Matt Superty.Brzo skreću na sebe pažnju energičnim live nastupima i 'welcome-to-my-nightmare' lirikom.Muzički pripadaju drugoj punk generaciji (Undead,Reagan Youth,Bad Brains...) uz primetan uticaj Britanskog post-punka (GOF,Joy Division) i pre-punk bandova poput Kinks,Stones,Mott The Hoople...ali i rapa,reggaea i funka i svega onoga što se moglo čuti na ulicama New Yorka.Muzička raznovrsnost ih je udaljavala od hardcore stereotipa.

     1981 debituju vinilno sa singlom 'Blind Obedience' a 1982 objavljuju drugi,'Good Clean Fun'.Matt napušta band i započinje parada bubnjara:Patrick Blanck,Donna Baril,Ned Brewster...

     Snimanje debi albuma finansiraju sami,1983,a Alternative Tentacles ga objavljuje tek 1986.Peter odlazi a u bandu su dvoje novih gitarista,George Tabb i Debra DeSalvo.'Implosion' se pojavljuje 1987 ali se band raspada posle neuspešne West Coast turneje.

     Stephan i Debra su obnovili False Prophets sa novim muzičarima i svirali još par godina objavivši EP 'Invisible People',1990.

False Prophets  (Alternative Tentacles,1986)

Implosion  (Alternative Tentacles,1987)

Invisible People  (Konkurrel,1990)

...in coms

ANYTIME, ANYPLACE, ANYWHERE : It Ain't What You Do (It's The Way That You Do It)

 

It ain't what you do it's the way that you do it

It ain't what you do it's the way that you do it

It ain't what you do it's the way that you do it

And that's what gets results...

  You can try hard 

Don't mean a thing

Take it easy

And then your jive will swing

It ain't what you do it's the place that you do it...

And that's what gets results

I thought i was smart but i soon found out

I didn't know what life is all about

But then i learnt i must confess

That life is like a game of chess

It ain't what you do...

You can try hard

Don't mean a thing

Take it easy

And then your jive will swing

It ain't what you do...

   Dakle,potpuna novost za mene je bila činjenica da se ne radi o originalu,već obradi jazz numere,napisane još pre II Svetskog Rata!Bitno je da su FB3 angažovali Bananaramice i transformisali pesmu (nikada nisam čuo originalnu verziju) u fantastični new wave pop sa ska elementima.

BUY, BEG OR STEAL : Peter Gabriel I (Charisma,1977)

 

Gabriel je napustio Genesis 1975 i za njega se,od tada nije čulo sve do 1977,kada je uz pomoć Robert Frippa i producenta Bob Ezrina snimio svoj debi LP.

Produkcija je uvak igrala veliku ulogu u Gabrielovom načinu komponovanja i snimanja,a u Ezrinu je našao pravog saradnika.Kreirali su zvuk koji poseduje istančan osećaj za prostor,a naglasak je na dubokom,sonornom zvuku bubnjeva.Smelija,bizarnija rešenja (inače svojstvena Ezrinu),usperena su ka kreiranju intimnije,emotivnije atmosfere,za razliku od Genesis albuma koji su opterećeni stilskom i tehnološkom perfekcijom.

Ovde se Gabriel bavi uznemirujućim,apokaliptičnim i mističnim temama,ali to ne daje albumu pesimističku intonaciji,već predstavlja zanimljiv okvir u koji autor smešta svoje metagore,čekajući bolja vremena.

Ovo je album koji Gabriela oslobadja pritiska i u tom smislu svojevrsno je čistilište njegovih stavova i pogleda na svet.Album impresivno deluje kao muzička celina a njegov otvoreni intelektualizam dat je pametno i raznovrsno pa ga je lako prihvatiti

Moribund The Burgemeister

Solsbury Hill

Modern Love

Excuse Me

Humdrum

Slowburn

Waiting For The Big One

Down The Dolce Vita

Here Comes The Flood

Pete Gabriel - vocal,keyboards,flute

+

Robert Fripp - guitars,banjo

Tony Levin - bass

Larry Fast - synths

Jozef Chirowski - keyboards

Allan Schwartzberg - drums

Steve Hunter - guitar (Solsbury Hill,Slowburn,Waiting For The Big One)

Dick Wagner - guitar (Here Comes The Flood),backing vocals

Jimmy Maelen - percussion

London Symphony Orchestra - orchestra (Down The Dolce Vita,Here Comes The Flood)

Akiakane

 

     Grupa je osnovana 2004 u Chibi,Japan.Ovaj all-girl street punk band predvodi pevačica i gitarista Moe (ex-Softball) a uz nju su Shima (bass,vocal),Saki (guitar,vocal) i Suzuna (drums),koju je kasnije zamenila Liku.

     Poput Clash i Dead Kennedys pre njih,Akiakane koriste agresivnu muziku kao osnovu za širenje političkih poruka.Njihova pažnja je usmerena kako na domaće tako i na svetske probleme.

     I pored početnog uspeha,izgleda da su devojke na 'raspustu' od 2009.

Kasumisou  (Asian Man,2006)

Boukyou Luminance  (Einstein,2007)

links in...

Ann Magnuson

 

     Ann Magnuson je multi-talentovana glumica,pevačica,pisac,muzičar i scenski izvodjač čija karijera pokriva gotovo sve umetničke aspekte.Glumila je u Hollywoodskim blockbusterima,off-Broadway predstavama,TV serijama i nezavisnim filmovima od kojih su najpoznatiji 'Clear And Present Danger','Desperately Seeking Suzan','The Hunger','Panic Room'.

     Kao pevačica i kompozitor učestvovala je u radu mnogih bandova kao što su Pullsallama (kratkotrajan all-girl art-punk band),Vulcan Death Grip (satirični heavy metal) i,naravno,Bongwater,psiho-psihodelični duo sa Kramerom.Magnuson je saradjivala i na brojnim projektima drugih muzičara i snimila nekoliko hvaljenih ali totalno nekomercijalnih solo albuma,od kojih se poslednji,'Dream Girl' pojavio 2016.

The Luv Show  (Geffen,1995)

...in coms

BUY, BEG OR STEAL : Closer (Factory,1980)

 

   Tako sličan,pa ipak tako različit od debi albuma,'Unknown Pleasure','Closer' je crni biser,goth blizanac svog prethodnika.'Closer' je takodje i,pa skoro,testament,koji odlično čuva Curtisove tajne.Ian Curtis nije doživeo da vidi uspeh ovog albuma.Na žalost,obesio se par meseci pre njegovog objavljivanja.Tragovi Curtisove bolesti vidljivi su po celom ostvarenju.Klaustrofobična atmosfera,predivna lirika očajnika,odjeci bola u njegovom vokalu...Ali pogrešno bi bilo fokusirati se samo na Ian Curtisa;njegova poezija je neodvojiva od muzike ostalih članova Joy Division.

   Svaki instrument zvuči baš kako treba.Bas Peter Hooka je minimalistički,pa ipak sveprisutan.Njegova svirka je užasno hipnotička,toliko da gotovo osećate mučninu.Stephen Morrisovi bubnjevi su nepogrešivi,na momente goropadni,gotovo šizofrenični u pesmama poput '24 Hrs,'.I konačno (ali ne i na kraju) gitara i synth Bernard Sumnera,koji su neverovatno moćni.

   Album nije lak za slušanje jer uranja duboko u najnegativnije ljudske emocije.Ipak,ako mu se dovoljno posvetite,obeležiće vam život svojim tragičnim melodijama.

   This is the way,step inside!

Atrocity Exhibition

Isolation

Passover

Colony

A Means To An End

Heart And Soul

24 Hrs.

The Eternal

Decades

Ian Curtis - lead vocals

Bernard Sumner - guitar,bass,synthesizers

Peter Hook - bass,guitar

Stephen Morris - drums,percussion

IT'S ALIVE ! : Noir Desir

 

     Evo onoga što bi se moglo nazvati najboljim od Noir Desir!Nema sumnje da su Noir Desir bili grupa sa neverovatnim scenskim talentom.Uživo,pesme su pročišćene majstorstvom verbalne muzikalnosti,majstorstvom gitare i sadejstvom dueta Teyssot-Gay/Cantat.

     Ovaj album je pravi dokaz da je moguće stvarati rock muziku na Francuskom jeziku.'En Public' je skoro savršena sinteza muzike i teksta,gde muzika uz tekst,i tekst uz muziku,dobijaju svoje puno značenje.Ova medjusobna zavisnost pojačava emocije i od besa do tuge prelazimo glatko i odlučno.

     Svaka numera je reinterpretacija studijske verzije ili je lična i osećajna interpretacija drugog umetnika.Ništa nije 'podgrejano',sve se dešava sada i tu,na sceni.Svoje pravo značenje muzika Noir Desir dobija tek izvodjenjem uživo,zato što je to muzika koja poštuje sebe,pa se mora ceniti njena vitalnost i nesavršenost.

     'Noir Desir En Public' su pravi Noir Desir,to je Noir Desir podvojen izmedju blagosti i nasilja,Noir Desir ogoljeni pred publikom,sa svim svojim vrlinama i manama.

En Public  (Barclay,2005)

 

links in...    

TsuShiMaMiRe

 

     Japanski 'all-girl' art/punk rock trio osnovan u Chibi,1999.Devojke sviraju punk rock koji često kombinuju sa elementima free jazza,ska,surf i funka,i sve to uz specifične,uvrnute,često zabavne i uznemiravajuće tekstove (Japanski ništa ne razumem,pa ću verovati na reč upućenijima od mene).

     Originalnu postavu su činile Mari Kono (guitar,vocal),Yayoi Tsushima (bass) i Mizue Masuda (drums).Mizue je 2017 napustila band a umesto nje,za bubnjevima je Maiko Takagi.

     Band je poznat,i van Japana,po žestokim live nastupima,a 2010 su osnovale sopstvenu kompaniju Mojor Records.

     Ime banda nije Japanska reč,već neologizam koji su devojke skovale od svojih imena i japanskog izraza 'mamire' što znači 'mixed-up',pa nekako ispadne 'TSUSHIMA,MAri and MIze,all mixed together.

MaMiRe  (Mojor,2014)

...in coms

Steve Lake

 

     Steve Lake je bio osnivač,basista i vokal anraho punkera Zounds.Razočaran anarho punk scenom i iscrpljen neprestanim turnejama,Steve je raspustio band 1982.Sa kolegom iz Zounds,Laurence Woodom i gitaristom Nick Goodwinom (takodje ranije u Zounds) osniva grupu World Service.World Service su snimili samo jedan EP za Rough Trade a Steve je nastavio solo i snimio dva solo albuma (bez mnogo sličnosti sa Zounds).

     2007,reaktivirao je Zounds sa potpuno novom postavom,koja je 2011,snimila i album,'The Redemption Of Zounds'.

Celebration Town  (Rough Trade,1983)

Murder,Violence,Sex,Divorce  (Not So Brave,1985)

So Cruel  (PIAS,1985)

links in...

BUY, BEG OR STEAL : The Undertones (Sire,1979)

 

     Naoružani očigledno osnovnim muzičkim veštinama,razlog za uspeh Undertonesa verovatno leži u činjenici da,za razliku od svojih vršnjaka iz Londona i Manchestera,nisu mnogo obraćali pažnju na Američki garažni rock Stoogesa ili na art-rock Velveta.Ako i postoji neki Američki uticaj u njihovoj muzici,onda su to Ramones.’Here Comes The Summer’ poseduje istu amfetaminsku Beach Boys groznicu kojom su Ramones uspešno gospodarili.

     Ono što jesu delili sa mnogim punk bendovima je činjenica da su na debi albumu dostigli...pa rekao bih savršenstvo.Album nastavlja tro-akordnu grmljavinu debi singla ’Teenage Kicks’ (koji je John Peel toliko voleo) u numerama poput ’Get Over You’ (možda čak i bolja numera od ’Kicks’),’Here Comes The Summer’ i ’Jimmy,Jimmy’.

      John O’Neill (potpomognut od brata Damiana) primenjuje puno pop veštine u kreiranju slika iz života klinaca iz radničke klase.Teme pesama se ne vrte oko nihilizma,već mladalačkih ljubavi i frustracija,te drugih ’bitnih’ adolescentnih stvari.I gotovo svaka pesma može biti hit.Jedino poslednja,’Casbah Rock’,pokazuje da band ima i druge ambicije osim tro-minutne zabave.

     Indie pop i neo-psihodelia su vrebali iza ćoška,ali u leto 1979,pet momaka iz Derrya su bili najbolji ’štreberi’ u bloku.

Family Entertainment

Girls Don't Like It

Male Model

I Gotta Getta

Wrong Way

Jump Boys

Here Comes The Summer

Billy's Third

Jimmy,Jimmy

True Confessions

(She's A) Runaround

I Know A Girl

Listening In

Casbah Rock

Feargal Sharkey - vocal

John O'Neill - rhythm guitar,backing vocals

Damian O'Neill - lead guitar,backing vocals

Michael Bradley - bass,backing vocals

Billy Doherty - drums

28th Day

 

     Iako je ovaj neo-psych band iz San Francisca svojevremeno zadobio puno pohvala,najviše će ostati upamćeni po tome što je članica grupe bila Barbara Manning.Manningova je u 28th Day svirala bas i pevala a kasnije je postala poznata po radu sa World Of Pooh,SF Seals i Go-Luckys!,te postala neka vrsta indie/underground legende.

     Iako je Manningova izrasla u neosporno snažnog autora,glavni kompozitor u bandu je bio pevač i gitarista Cole Marquis.Treći član tria je bio bubnjar Mike Cloward.

     Istoimeni debi EP objavili su za Enigmu 1985 i ispostavilo se da je to njihv jedini studijski rad.Ovaj EP će biti još dva puta re-izdavan i proširen i to 1992 i 2004.

     Marquise je po raspadu 28th Day oformio Downsiders.

28th Day  (Skyclad,1992)

link in...

Michael Gira

 

     Michael Gira je rodjen u Californiji,u veoma problematičnoj porodici.Kao adolescent,više puta je hapšen zbog 'sitnijih' kršenja zakona.Suoćivši se sa mogućnošću da se upozna sa čarima doma za maloletne prestupnike,seli se kod oca u Nemačku.Tu se ne zadržava dugo već,autostopom,obilazi Evropu a potom odlazi u Izrael.Tu se suočio sa nerazumevanjem Izraelskih vlasti za trgovinu (hašiš) i četiri meseca je bio 'gost' Jerusalimskog zatvora.Tu je i napunio 16 godina.

     Po povratku u Californiju upisuje koledž a 1979 odlazi u New York,gde počinje da se bavi muzikom,najpre u post-punk grupi Circus Mort a zatim u Swans.

     Swans postaju poznati po eksperimentalnom i post-industrial zvuku.Komercijalni uspeh je bio skroman ali je band obezbedio priznanaja kritike i kult status.

     Postava i zvuk Swansa su se vremenom menjali i muzika je postajala sve konvencionalnija.Jedan od ključnih momenata za grupu je dolazak Jarboe,1985.1997,Swans su se raspali,da bi Gira reaktivirao band 2010.

     Od 1997 Gira je krenuo novim putem sa Angels Of Light,mnogo mirnijim,tišim,akustičnim projektom.Istovremeno je pokrenuo i The Body Lovers/The Body Haters,eksperimentišući sa dark ambient zvukom.Snimio je i više solo albuma.

     1990,pokrenuo je sopstvenu izdavačku kuću Young God Records.

     Autor je i dve zbirke kratkih prila-'The Consumer'(1995) i 'The Egg'(2018).

Circus Mort  (Labor,1981)

Drainland  (Alternative Tentacles,1995)

The Somniloquist  (Young God,2000)

What We Did  (Young God,2001)

Solo Recordings At Home,2001)

Living '02  (Young God,2002)

I Am Singing To You From My Room  (Young God,2004)

Songs For A Dog  (Lumberton Trading Co,2006)

I Am Not Insane  (Young God,2010)

...in coms

IT'S ALIVE ! : Talking Heads

 

     Odličan dupli album koji prikazuje Talking Heads u svoj njihovoj slavi!Pomalo misteriozan izostanak 'Once In A Lifetime'(njihov najveći hit),ali ostatak je skoro savršen.Za vatrene obožavaoce tu su i dve ne-albumske numere ('A Clean Break' i 'Love-Building On Fire').Jedina zamerka (moja) je što 'Crosseyed And Painless',uprkos neobičnom uvodu,zvuči prilično beživotno.U svakom slučaju vredi svake pare.

The Name Of This Band Is...  (Sire,1982)

     'Stop Making Sense' je soundtrack za koncertni film i nije baš uzbudjujući koliko sam se nadao,ali kako album odmiče,sve je bolji i bolji.Puno je koncertnih favorita ('Burning Down The House','Girlfriend Is Better','Psycho Killer','Once In A Lifetime'...) u sjajnim live verzijama osim (opet ja zvocam) 'Take Me To The River',koja je nekako tanušna i manje punky od originala.Nikako bitan deo bilo čije kolekcije (iako mislim da se 'What A Day That Was' nalazi samo ovde) ali dobar,dobar,baš dobar live album i sjajna dopuna prethodnog.

Stop Making Sense  (Sire,1984)

NAME : https://www32.zippyshare.com/v/HCC3pDSK/file.html

SENSE : https://www12.zippyshare.com/v/9mcXk4pb/file.html

     

Polyrock

 

     Polyrock su Američki post-punk/new wave band,osnovan 1978 u New Yorku.Grupu je osnovao gitarista i pevač,Billy Robertson (ex-Model Citizens) a u bandu su svirali i Catherine Oblasney (vocal),Tommy Robertson (guitar),Joseph Yannece (drums),Lenny Aaron (keyboards) i Curt Cosentino (bass).

     Band je radio pod patronatom čuvenog avangardnog kompozitora Philip Glassa,koji je i producirao i svirao na njihova dva albuma.

     1980 su potpisali ugovor sa RCA i iste godine izdali istoimeni debi album.1981 sledi novi,ispostavilo se i poslednji,album 'Changing Hearts'.1983 su se raspali.

     Polyrock su često poredjeni sa Talking Heads,iako se nikada nisu približili uspehu ovog banda.

     Billy Robertson i Catherine Oblasney su osnovali grupu 9 Ways To Sunday i snimili album 1990.

     Billy Robertson je preminuo 2018.

Polyrock  (RCA,1980)

Changing Hearts  (RCA,1981)

9 Ways To Sunday  (Giant,1990)

links in...

Richard Strange

 

     Richard 'Kid' Strange je bio frontman Doctors Of Madness (1975-1978),sa kojima je snimio tri uticajna i totalno nekomercijalna albuma.Band je svirao kao podrška Jam,Joy Division i Sex Pistols,ali je alaba prodaja dovela do raspada grupe (kratko vreme pre razlaza u bandu je pevao i Dave Vanian iz Damned).

     Strange je nastavio solo,snimajući dva albuma,'The Live Rise Of Rochard Strange' (ZE,1981) i 'The Phenomenal Rise Of Richard Strange' (Virgin,1981) a potom i dva albuma sa The Engine Room,krajem osamdesetih.

     U devedesetim je nastavio da nastupa sa raznim izvodjačima (Anni Hogan,Joilie Holland...) i da se bavi producentskim poslom (Tom Robinson,Way Of The West).

     Od brojnih muzičkih projekata Richrd Strangea posebno je interesantno njegovo učešće u Britanskoj premijeri Zappine opere '200 Motels',za šta ga je posebno pozvala Gail Zappa.

     Strange je osnivač uticajnog kluba Cabaret Futura u Sohou,1980,koga je ponovo otvorio 2010.

     Od 1984 bavi se i glumom.Učestvovao je u filmovima 'Batman' Tim Burtona,'Mona Lisa' Neil Jordana,'Gangs Of New York' Scorsesea...Nastupao je i u brojnim TV i pozorišnim predstavama.

     Čini se da ne postoji ni jedan vid umetnosti u kome se Strange nije ogledao,s' obzirom da se bavio i novinarstvom a napisao je i memoare pod nazivom 'Strange-Punks And Drunks And Flicks And Kicks'.

     2019,Strange je reaktivirao Doctors Of Madness i posle 41 godine snimljen je novi album,'Dark Times'.

The Phenomenal Rise Of...  (Virgin,1981)

Going,Gone  (Ausfahrt Berlin,1988)

The Rest Is Silence  (Ausfahrt Berlin,1990)

...in coms

BUY,BEG OR STEAL : Real Life (Virgin,1978)

 

     Kada je Howard Devoto napustio Buzzcocks (neposredno pre objavljivanja 'Spiral Scratch'),njegovo razočarenje punk rockom i 'pokretom' uopšte,vodilo ga je ka novom zvuku,koji je bio svojevrsna mešavina art i glam rocka sa new wave energijom.Njegov novi projekat,Magazine,činili su kvalifikovani muzičari koji su posedovali podjednako i tehničke veštine i ambicioznu kreativnost,da bi zajedno stvorili nešto sasvim originalno.John McGeosh,gitarista i saksofonista,je koristio svoje umeće na neuobičajen način (poslušajte ritam gitaru u 'Definitive Gaze'),a Barry Adamson,sa relativno melodičnim bas linijama i Dave Formula sa synth čarolijama,stvorili su na debi albumu Magazine post-punk atmosferu dodajući joj punk neurotičnost i prog rock grandioznost.Devotovu liriku čine mračne opservacije kojima autor objašnjava svoju ličnost.

Prva numera,'Definitive Gaze',na najbolji način nas uvodi u avanturistički duh celog albuma.'Shot By Both Sides' je zasluženo dospela na liste singlova u UK.'Motorcade' donosi strašan solo McGeocha,presecan melodičnim klavijaturama Dave Formule.U 'The Light Pours Out Of Me' dominira glam rock gitara i ova numera je najbliže komercijalnom pop zvuku,pa ipak naglašava specifičan i neobičan stil na ostatku albuma.Čak i piano balada 'Parade',pokazuje da su Devoto i njegov bend daleko ispred punk savremenika u smislu zrelosti i rečitosti.

'Real Life' je krajnje jedinstvena koncepcija progresivne muzike,magična kutija prepuna uzvišene muzike koja ne prestaje da me očarava.

Definitive Gaze

My Tulpa

Shot By Both Sides

Recoil

Burst

Motorcade

The Great Beautician In The Sky

The Light Pours Out Of Me

Parade

Howard Devoto - vocals

John McGeoch - guitar,saxophone

Barry Adamson - bass

Dave Formula - keyboards

Martin Jackson . drums

ANYTIME, ANYPLACE, ANYWHERE : Wardance

 

The atmosphere's strange

Out on the town

Music for pleasure

It's not music no more

Music to dance to

Music to move

This is music to march to

Do a war dance

A war dance!...

Look at graffiti

Scrawled on the wall

You know the reason

Outside the door

You got something

Nasty in your mind

Trying to get out

Do a war dance

A war dance!...

You've opened the pit

Honesty is sick

You try to be honest

Look what you get

The food runs short

And then the money talks

One way out

Your premonition is correct

A war dance!

   Tribalni bubnjevi i dance ritam na ovoj numeri predstavljali su nov,svež zvuk i privukli pažnju na Killing Joke i njihov prvi LP.John Peel je učinio puno na promociji singla.

   Jaz Coleman je izjavio:''That's a great song,an animal song.It's about the nature of man,the subconscious demand for blood.It's about coming to terms with that.''