'La Fille De La Mort' otvara album tako savršeno da odmah postaje jasno koliko je,već moćan bend,postao još upečatljiviji;započinjući sa prostom uličnom melodijom,polako,ali nemilosrdno raste tokom osam minuta,pretvarajući se u prlepi orkestarski loop koji se potom izobličuje isprekidan oštrim bubnjevima i,konačno,pulsirajućom gitarom preko svega toga.
Zapanjujući,jedinstven početak a ostatak albuma lako ispunjava uvodno obećanje.Pesme poput 'Longue Route' i 'L'eau Rouge' ('Crvena voda',oda ženskom mesečnom ciklusu),održavaju žestoku,oštru napetost izmedju rock ritmova (novi bubnjar Uwe Hiestand je mnogo fleksibilniji od svog prethodnika),odličnih rifova i Treichlerovog moćnog,promuklog vokala koji definitivno negira tvrdju da je jedini rock jezik-engleski.
Tu su još i,gotovo tradicionalni Francuski cabaret u 'Charlotte',dok 'Les Enfants' podiže bombastičnost na viši nivo.'L'Amourir' je apsolutni favorit,fantastično aranžirana i izvedena kombinacija guitar riff sampleova i žestokih bubnjeva,naglašena prepredenim basom i Treichelovim orgazmičnim urlanjem.
Rue Des Tempetes
L' Eau Rouge
Charlotte
Longue Route
Crier Les Chiens
Ville Notre
Les Enfants
L' Amourir
Pas Mal
Franz Treichler - vocals
Use Hiestand - drums
Cesare Pizzi - keyboards
+
Michele Amar - programming
Нема коментара:
Постави коментар