Savage Henry & The Infamous One Pounders

     Moj omiljeni band iz Saskatoona,Canada (hahaha,kao da sam čuo za neki drugi) postoji još od 1998 i sviraju nešto što oni nazivaju 'spunk rock'.Otprilike,puno prljavštine,bezobrazluka,grubosti i razvratnosti upakovano u zabavne punk rock pesme koje će uznemiriti svakog roditelja ali će izmamiti smešak na vašem licu !

Abuse It Or Lose It  (100% Wild,2006)

Raw Gonzo  (650947,2014)

links in...

Hot Damn! / Zebra Stripes

     Hot Damn! su besramna kombinacija new wavea osamdesetih,punk brutalnosti i lirskih aluzija na sex i nasilje.Od debi EPa,'Bitch With An Attitude',vodjeni vokalima Zebre i Kristine,prezentuju tro-akordni angst koji se nastavlja i na njihovim albumima,'High Heels Slut'(1995) i 'Big Fat Lover'(1997).

High Heels Slut  (Hell Yeah,1995)

Big Fat Lover  (Hell Yeah,1997)

PS : Pre Hot Damn!,Zebra se prilično muvala po garage rock podzemlju pa je 1989 snimila i album sa obradama (od Ramones do Nancy Sinatre) uz pomoć brojnih prijatelja,medju kojima je bio i Chris Cacavas.

Zebra Is Her Name  (Dionysus,1989)

...in coms

Tubeway Army

     Tubeway Army su,1977,osnovali pevač/gitarista Gary Webb (ex-Mean Street),basista Paul Gardiner (ex-Lasers) i Gardinerov ujak,Jess Lidyard na bubnjevima.Webb se priključio grupi Lasers pošto su ga izbacili iz Mean Street,zbog prevelikog privlačenja pažnje na sebe ('not cool' po mišljenju ostalih iz banda).Lasers počinju da uvežbavaju Garyeve pesme i menjaju ime u Tubeway Army.Band se brzo podelio ali su Webb i Gardiner zadržali ime.
     Prvi nastupi Tubeway Army vezani su za Roxy,gde su predgrupisali Saints,Penetration,X-Ray Spex...Tokom početnog perioda svirali su sasvim 'običan' punk,bez klavijatura na vidiku.
     Band potpisuje ugovor sa Beggars Banquet,za koje snimaju dva,prilično obična singla;'That's Too Bad' i 'Bombers'.Na drugom singlu,umesto Lidyarda u grupi su gitarista Sean Burke i bubnjar Barry Benn.Benn i Burke su otpušteni posle 'Bombers' singla.
     Gary Webb (u to vreme poznat i kao Valerian) se već bio umorio od punka.U stvari on i nije bio baš veliki punk fan (iako ga je nastup Sex Pistolsa,1975,impresionirao),več više Bowie/Roxy Music/Kraftwerk tip.
     Ovo definitivno izbija na površinu na debi albumu banda,koga su ponovo snimili kao trio,pošto se Lidyard vratio u band.Webb uzima ime Gary Numan od ovog albuma.Uprkos synthesizerima ovaj album i dalje zvuči punky.Webb/Numan se pokazuje kao dobar autor i album nagoveštava pravac u kome će Numanova muzika ići.
     Posle kraće pauze (Numan se umorio od live nastupa),bend se pojavljuje 1979 sa novim elektronskim zvukom,predstavljenom na singlu 'Down In The Park',koji se solidno prodao i doneo im povoljne kritike.
     'Are Friends Electric?' je objavljen u maju 1979 i gotovo momentalno dospeva na mesto #1,UK lista.'Replicas' izdaju u junu iste godine.Album je mnoooogo sigurniji i fokusiraniji od prethodnika,prepun hladnih,kliničkih synth zvukova koji pričaju priče o robotima,distopičnoj budućnosti,alijenaciji itd,itd...'Down In The park' i 'Are Friends Electric?' prednjače u odnosu na ostale numere,ali,sve u svemu prilično dobar LP,pa nije ni čudo što je ponovio uspeh singla i uleteo na mesto #1 albuma.
     Posle 'Replicas',Numan je krenuo solo i odjednom ga je bilo svugde:Top Of The Pops,Smash Hits...Sledeće tri godine snimio je još šest Top 10 singlova (uključujući 'Cars',#1) i pet Top 10 albuma.Njegov uspeh označio je zlatne godine za elektronsku muziku.Do 1984,ljudi su se umorili od ovakvog zvuka i Numan je odabrao cult status radije nego da brine oko pozicije na top listi.

   

Tubeway Army  (Beggars Banquet,1978)

That's Too Bad  (Beggars Banquet,1978)

Bombers  (Beggars Banquet,1978(

Replicas  (Beggars Banquet,1979)

 ...in coms

IT'S ALIVE! : Gary Numan

     Jedna od loših strana synthpopa je ta što su izvodjači mnogo interesantniji na studijskim ili video snimcima nego u živo.Gary Numan je izuzetak,jer mu je kombinacija synthesizera i konvencionalnog rock banda omogućavala da se sa lakoćom predstavi na koncertima u pravom svetlu.Bio je popularna koncertna atrakcija u Engleskoj i slušaoci mogu dobro uvideti kvalitet njegovog live performansa slušajući Living Ornaments'79.Album,snimljen u Hammersmith Odeonu,donosi numere sa svih njegovih dotadašnjih albuma,koje su odsvirane snažno i sa stilom.Većina numera zvuči bolje nego na studijskim snimcima,najviše zbog čvrstih gitarskih riffova.Sjajna kombinacija live energije i synth zvuka,Living Ornaments'79 je pristojan dokument o Gary Numanu na vrhuncu popularnosti.
     Living Ornaments'80 je još bolji!Snažan i sposoban prateći band pruža pravu podlogu za Numanov jedinstveni vokal.Izbor pesama je gotovo savršen presek njegove karijere.Okosnicu čine numere sa albuma 'Replicas','Pleasure Principle' i 'Telekon'.Najbolja numera je razbijačka verzija 'Everday I Die'.Čist,odličan zvuk samo povećava vrednost ove kolekcije.

Living Ornaments 1979/1980  (Beggars Banquet,1981)

link in...

Ultravox

     Osnovani 1974,Ultravox su originalno činili John Foxx,Chris Cross,Billy Currie,Steve Shears i Warren Cann.
     Foxx je studirao na Royal College Of Art i odlučio je da formira band posle seminara 'Design For The Real World'.Band je započeo sa probama u kantini koledža.
     Njihov zvuk inspirisan Bowiem i Roxi Music doneo im je ugovor sa Island Records.Brian Eno je producirao njihov debi album,koji je,izdat 1977 na vrhuncu punk ere,i pored odličnih kritika,komercijalno propao.Sličan uspeh postigla su i sledeća dva izdanja,'Ha!ha!Ha! i 'Systems Of Romance'.
      James 'Midge' Ure,zamenjuje Foxxa posle USA turneje,u trenutku kada ih je Island odbacio.Midge Ure je prethodno svirao u grupi Slik i kao pomoćni tour gitarista za Thin Lizzy.Njegova profesionalnost je u najvećoj meri doprinela uskrsnuću Ultravox,koje je započelo sa singlom 'Vienna'(#2,1981).
     Electro-pop melodrame su nastavile da se nižu i Ultravox su postali redovni stanari vrhova top lista.Njihov poslednji album,'U-Vox',izadat je 1986 a Ure je napustio band 1987 da bi se posvetio solo karijeri.Ostatak banda je nastavio kratko vreme pod imenom U-Vox a onda su nestali sa scene.

Ultravox!  (Island,1977)

Ha! Ha! Ha!  (Island,1977)

Systems Of Romance  (Island,1978)

Vienna  (Chrysalis,1980)

   links in... 
     

Simple Minds

     Škotski punkeri Johnny & The Self Abusers su promenili ime u Simple Minds i,pod velikim uticajem Bowiea i krautrocka,pokušali da postignu uspeh na new wave tržištu.
     Simple Minds su debitovali 1978 u Glasgowu.Iste godine snimaju demo koji ih dovodi do ugovora sa Arista Records.
     Debi album izlazi početkom 1979 i band kreće na napornu turneju (UK,Evropa,USA),tokom koje rade na pesmama za svoj drugi,mnogo eksperimentalniji,album.
     1981,prelaze u Virgin i rade sa producentom Steve Hillageom,na čak dva albuma,'Sons & Fascination' i 'Sister Feelings Call',koji su inicijalno izdati zajedno.Albumi dospevaju na UK Top 20,dok singlovi,'The American','Love Song' i 'Sweat In Bullet',postižu manji uspeh.Ovim izdanjima započinje transformacija Simple Minds od kult ka hit bandu.
     Brian McGee napušta band,a na singlu 'PromisedYou A Miracle' pojavljuje se novi bubnjar,Kenny Hyslop (ex-Skids).I pored odličnog uspeha singla,problemi sa bubnjarima se nastavljaju.Hyslopa zamenjuje Mike Ogletree,a zatim i Mel Gaynor.Sva trojica su učestvovala u snimanju albuma 'New Gold Dream' koji je stigao do trećeg mesta UK liste albuma.
     'Sparkle In The Rain' je producirao Steve Lillywhite i ovim albumom su prigrlili još komercijalniji zvuk,koji je,u to vreme,često poredjen sa U2.
     Uz brojne promene u postavi,predvodjeni Jim Kerrom,Simple Minds nastavljaju svoju karijeru pop zvezda,odbacujući sve dobro i originalno u svojoj muzici pokušavajući da postanu U3.

Life In A Day  (Zoom/Arista,1979)

Real To Real Cacophony  (Zoom/Arista,1979)

Empires And Dance  (Zoom/Arista,1980)

Sons And Fascination  (Virgin,1981)

Sister Feelings Call  (Virgin,1981)

New Gold Dream  (Virgin,1982)

Sparkle In The Rain  (Virgin,1984)

...in coms

Mick Farren

     Početkom šezdesezih,Mick Farren dolazi u London i priključuje se 'International Times'-u,underground nedeljniku poznatom i kao IT.U ekipu ex-beatniksa,proto-hippieja,književnih avant-gardista,anarhista i revolucionara,Farren donosi nešto novo.Za njega,underground je bio logično proširenje rock'n'roll buntovništva i smatrao je Elvisa ili Gene Vincenta ravnopravnim sa William Burroughsom i Jack Kerouacom.
     Istovremeno,bio je i vokal u bandu The Social Deviants.Pod tim imenom su svirali sa Pink Floyd i Soft Machine,1967,u Alexandra Palaceu.Ne baš tehnički savršeni za band sa kraja šezdesetih,pozajmljujući,delikatno,duhovitost od Zappe,Deviants su svirali 'rough'n'ready' garažni rock predstavljen na njihova tri albuma:'PTOOFF'(1967),'Disposable'(1968) i 'Deviants 3'(1969).
     Farren je pokretač Phun City,pionirskog free pop festivala,na kome su nastupili MC 5,White Panther,Edgar Broughton i Mungo Jerry.Takodje je pomogao svojim prijateljima iz Hawkwind i Pink Fairies (ex-Deviants) da se pojave na Isle Of Wight festivalu 1970.
     IT je propao 1973,pa je Farren neko vreme pisao za soft porn magazine pre nego što je prihvatio ponudu NMEa,zajedno sa još nekoliko kolega iz underground novinarstva (Charles Shaar Murray,Nick Kent...).Svi zajedno činili su udarne trupe NMEa u rivalskom sukobu sa Melody Makerom.
      1980 preselio se u Ameriku gde se posvetio pisnju SFa.Objavio je 23 novele u stilu Michael Moorcocka,JG Ballarda i Jim Thompsona.2001 je napisao zabavne memoare 'Give The Anarchist A Cigarette'.
     Kao muzičar,objavio je dva albuma po raspadu Deviantsa.Posle ovih albuma sporadično se bavio muzikom,saradjujući sa Wayne Kramerom,Jack Lancasterom i reformiranim Deviants.
     Mick Farren je preminuo 27.07.2013 na stageu,nastupajući sa Deviants u Londonskom Borderline Clubu.

People Call You Crazy-The Story Of Mick Farren  (Castle Music,2003)

link in...