Mink DeVille

     Mink DeVille su bili potpuno različiti od ostalih New York punk bandova koji su sredinom sedamdesetih nastupali u punk meki,CBGB's klubu.Delili su scenu sa Television,Blondie i Talking Heads,ali je njihov rock'n'soul unosio poseban post-Brill Building ukus u muzički menue Amerike:New Orleans funk,Latin salsa,Zydeco i doo-wop.
     Band (originalno osnovan u San Franciscu kao Billy DeSade & The Marquis) je predvodio Willy DeVille,uvek u savršeno skrojenim odelima i italijanskim cipelama,tankim brčićima i pompadour frizurom.
     Njegov zapanjujući vokal pomogao je singlu 'Spanish Stroll' (sa debi albuma 'Cabretta',u produkciji Jack Nitzschea) da uleti na UK Top 20.
     DeVille je uvek tvrdio da je njegova ambicija da 'svira muziku od koje će i čaše u šanku zaigrati'.Sa 'Spanish Stroll' baš je to i postigao-penušavi mix Lou Reeda i Ritchie Valensa,sa rock'n'roll razmetljivošću za koju bi Springsteen ubio.
     Nitzsche producira i drugi album 'Return To Magenta',posle koga je DeVille raspustio band (osim gitariste Louis X.Erlangera) i u Parizu,1980,snimio svoje remek-delo,'Le Chat Bleu'.
     Njegov partner u komponovanju je bio čuveni Doc Pomus,koji je izjavio:''DeVille donosi istinu sa gradskih ulica i hrabrost ghetto ljubavnih pesama''.Basista Jerry Scheff i bubnjar Ron Tutt,poslednja Elvisova ritam sekcija,nastupa na ovom albumu.
     Iako dobar album,prepun balada i sjajnih gudačkih aranžmana,'Le Chat Blue' je,zapanjujuće,njegova kompanija odbila da izda i otpustila Mink DeVille.Odlična prodaja van Amerike je učinila da Capitol promeni mišljenje,ali je DeVille već potpisao za Atlantic Records.
     Sada već jedini stalni član banda Willy nastavlja da i dalje nastupa pod imenom Mink DeVille.Slede dva albuma za Atlantic,'Coup De Grace' i 'Where Angels Fear To Tread'.Obadva su sasvim solidna ostvarenja,uprkos mlakim kritikama.Najviše mu je zamerano što previše naginje ka 'Jersey Shore' zvuku koji podseća na Bruce Springsteena i Southside Johnnya (za to je svakako najzaslužniji saxofonista Louis Cortelezzi).
     Poslednji album kao Mink DeVille,'Sportin' Life'Willy je snimio 1985.Album je pozitivno primljen i očigledno je da,kao centralna figura,Willy peva strastvenije nego ikada pre.
     Poslednji put nastupivši kao Mink DeVille 20.02.1986,Willy nastavlja karijeru pod sopstvenim imenom,mada su ga kasnije na nekim nastupima i live albumima ('Willy DeVille Live' i 'Live In Berlin') pratili The Mink DeVille Band.

Cabretta  (Capitol,1977)

Return To Magenta  (Capitol,1978)

Le Chat Bleu  (Capitol,1980)

Coup De Grace  (Atlantic,1981)

Where Angels Fear To Tread  (Atlantic,1983)

Sportin' Life  (Polydor,1985)

...in coms     

Jim Carroll

     Američki poeta koji je postao rock pevač,krajem sedamdesetih.Imao je teško detinjstvo na surovim ulicama New Yorka,ali je kao tinejdžer postao velika košarkaška nada.Svoja životna iskustva počeo je da zapisuje već sa 12 godina.Sa trinaest se upoznao sa heroinom,što će kasnije opisati u 'The Basketball Diaries',1978.Prvu knjigu poezije,'Organic Trains',objavio je još 1966.Nekoliko meseci je proveo u zatvoru,zbog posedovanja,a njegova opsesija drogama,literaturom i košarkom,nastavila se tokom cele karijere.
     Kao prijatelj William Burroughsa i članova Velvet Underground,Carroll se upoznao sa Patti Smith početkom sedamdesetih.Patti je počela da komponuje muziku za svoju poeziju,što je zainteresovalo i Carrolla.1979 je uradio demo snimke i potpisao ugovor sa Atco Records.Iste godine snima album 'Catholic Boy' i osniva Jim Carroll Band sa članovima lokalnog banda,Amsterdam.Album postiže skroman komercijalni uspeh ali ga je kritika oberučke prihvatila,posebno ističući pesmu 'People Who Died',u kojoj Carroll opisuje smrti svojih poznanika.
     Slede još dva albuma (uz personalne promene u bandu),'Dry Dreams' i 'I Write Your Name'.Do kraja osamdesetih,povremeno je nastupao sa bandom,koncentrišući se više na svoje poetske nastupe.1987 piše drugi deo autobiografije,pod nazivom 'Forced Entries'.1991,Giant Records objavljuje njegov spoken-word album 'Praying Mantis'.Tokom devedesetih brojni muzičari su ga navodili kao svoj uzor,izmedju ostalih i Pearl Jam,Screaming Trees i Nirvana.Krajem devedesetih,obnovio je Jim Carroll Band i snimio prvi album posle gotovo 15 godina,'Pools Of Mercury'.Posle dvehiljadite,ponovo se vraća spoken-word nastupima,i to veoma uspešno.
      1995 je po motivima njegove knjige 'The Basketball Diaries',snimljen izuzetno zapažen istoimeni film,u kome Carrolla glumi Leonardo DiCaprio.
      Jim Carroll je preminuo od srčanog udara 2009.

Catholic Boy  (Atco,1980)

Dry Dreams  (Atco,1982)

I Write Your Name  (Atlantic,1983)

Pools Of Mercury  (Mercury,1998)

Runaway  (Kill Rock Stars,2000)

links in...

Lou Reed part 2

     ...'Growing Up In Public',1980,donosi prililno lične tekstove i 'Power Of Positive Drinking' stav i poslednji je Reedov prkosan,'fuck you all' album.U vreme snimanja 'The Blue Mask',okanio se alkohola i narkotika i na drugi način rešavao svoje probleme.Kao i ovaj i sledeći album,'Legendery Hearts' je fantastičan;uz pratnju jazzom nadahnutog gitariste Robert Quinea,Reed prikazuje nov,zreo stil pisanja i komponovanja,koji je zadrćao oštrinu i tamu bez padanja u samoironičnu imitaciju predjašnjeg imidža.
     I,kao i obično kod Reeda,sledi totalni zaokret.Otpušta Quinea i odlučuje da postane mainstram MTV zvezda:snima spotove,pojavljuje se u reklamama,pesme se čuju u teen komedijama...Da budem pošten,'New Sensations' i 'Mistrial' imaju dobrih momenata,ali je teško slušati kako Reed peva bez emocija,potpuno umrtvljeno,odsutno,rutinski...
     A onda,ponovo renesansa sa albumom 'New York',koji predstavlja pesnika,zrelog rock'n'rollera na najbolji način,sa pričama o različitim karakterima i situacijama ispod 'površine' ovog grada.'Magic & Loss',1992,je set od 14 pesama koje govore o gubitku,bolesti i smrti.Numerama dominira osećaj straha i bespomoćnosti protiv kojih se Reed bori humorom i prihvatanjem smrti kao sastavnog dela života.
     'Set The Twilight Reeling' je povratak solo karijeri posle ponovnog okupljanja Velvet Underground.Manje konceptualan i znatno čvršći od prethodna dva albuma,Lou se bavi medjuljudskim vezama vezama,uz,uglavnom,mid-tempo groove u kome se oseća tako udobno.
     Voleli ga ili ne,Lou Reed je jedan od najuticajnijih rock umetnika XXtog veka.

Growing Up In Public  (Arista,1980)

The Blue Mask  (RCA,1982)

Legendary Hearts  (RCA,1983)

New Sensations  (RCA,1984)

Mistrial  (RCA,1986)

New York  (Sire,1989)

Magic & Loss (Sire,1992)

Set The Twilight Reeling  (Sire,1996)

...in coms

Lou Reed part 1

     ''Every record a chapter...Listen to it in order,there's my great American novel''

     Nije počelo baš sjajno.Reed je preradio nerealizovane numere Velvet Underground na svom debi solo albumu 1972,i zvuči kao potpuno drugačija persona od Reeda koji je samo šest meseci kasnije snimio 'Transformer'.Možda zato što je Reed sa prvog albuma bio vodja uglavnom ignorisanog banda koji je prethodne dve godine proveo radeći u kancelariji svog oca,dok je Reed koji je snimio 'Transformer',slavljen kao ogroman uzor Bowiea i Roxy Music.Koliko god da su pohvale sa UK glam scene doprinele Reedovom vaskrsnuću,on se u celu stvar i nije baš uklapao.'Berlin',1973,produbljuje razliku izmedju Reedovog pojma dekadencije i onog njegovih blještavih saboraca.Dok Bowie peva o prljavom sexu na Sunset Stripu,Roxy o gumenim sex lutkama,Reed nudi amfetaminsku zavisnost,prostituciju,zlostavljanja svake vrste,samoubistvo...Još gore,sve to peva (izlaže) ravnodušnim,monotonim vokalom,koji je,istovremeno,i veoma moćan i ekstremno uznemirujući.Čak i dans,kada je 'Berlin' uvršten medju klasične rock albume,njegova mračna strana izaziva nelagodu prilikom slušanja.
     'Sally Can't Dance' je set veoma dobrih,interesantnih pesama,medju kojima su autobiografske 'Kill Your Sons' i 'Billy',od kojih je ova druga klasičan primer potcenjene i odbačene Reedove numere iz sedamdesetih.
     Album je njegov,do tada,največi USA uspeh i neko vreme se poigravao sa tim,pojavljujuči se na TV i govoreči o svom albumu kao 'a pice of shit'.Verovatno namerno,snima 'Metal Machine Music',sat neslušljive elektronske buke.Izdavačka kompanija je brzo zažalila što ga je objavila a oni koji su ga kupili grdno su se pokajali.Sam Reed je ovaj album nazvao 'a giant fuck you' kompaniji i fanovima.
     1976 izdaje veoma zabavan,doo-wop inspirisan,raznovrstan album 'Coney Island Baby'.Album je rutinski označen kao pokajnički povratak zabludelog sina.Naslovna numera je jedna od najsnažnijih Reedovih pesama,nostalgični lament u kontrastu sa njegovim haotičnim prigradskim detinjstvom.
     Obezbedivši finansijsku stabilnost ugovorom sa Arista Records,1976,snima uglavnom prosečan 'Rock'n'Roll Heart'.'Street Hassle' je mračan i zajedljiv poput 'Berlin',s'tom razlikom što je snimljen na vrhuncu punk rocka.Mnogi punkeri su isticali Reeda kao jednog od glavnih inspiratora njihove muzike.
     1979,pjavljuje se album 'The Bells',na kome Reed kombinuje disco pokušaje,avangardne romanse i besmisleno izveštačene vokale...

TO BE CONTINUED.....

Lou Reed  (RCA,1972)

Transformer  (RCA,1972)

Berlin  (RCA,1973)

Sally Can't Dance  (RCA,1974)

Coney Island Baby  (RCA,1975)

Rock'n'Roll Heart  (Arista,1976)

Street Hassle  (Arista,1978)

The Bells  (Arista,1979)

links in...

Tom Waits part 3

     Black Rider - Waits je napisao ovaj teatarski komad zajedno sa William S.Burroughsom i avangardnim pozorišnim rediteljem Robert Wilsonom.Priča se zasniva na Nemačkoj bajci iz XIX veka o službeniku koji je napravio dogovor sa djavolom.Waits je autor muzike i teksta i dok uklete,mračne numere imaju korene u Nemačkom ekspresionističkom teatru,predivne balade (I'll Shoot The Moon'),spadaju medju najefektnije Waitsove radove.
     Mule Variations - Album koji nzdi najkompletniju sliku Tom Waitsa.Humor i eksperiment pomešani sa nekim od najlepših i najličnijih pesama.
     Blood Money - Baziran na komadu 'Woyzeck',Georg Buchnera iz 1837,koji govori o Nemačkom vojniku koji je podvrgnut bizarnim vojnim eksperimentima,što je dovelo do smrti njegove drage.Tamni tonovi vladaju,Tin Pan Alley protiv Weimerske republike!
     Alice - Muzika označena kao 'izgubljeno remek-delo',originalno napisana 1992 za avangardnu operu Robert Wilsona.Priča je bazirana na opsesiji Lewis Carrolla sa mladjanom Alice Liddell,inspiraciji za Alice In Wonderland.U pesmama se istinska ljubav sudara sa bezosećajnom sudbinom i ličnim opservacijama.
     Real Gone - Razlaz sa  'teatarskom muzikom'.Marc Ribot na gitari,Les Claypool (Primus),Brian Manita i Tomov sin Casey pomažu na ovom (kao i obično) ekscentričnom i 'podmuklom' albumu.
     Bad As Me - Prvi studijski rad još od 2004.Ovoga puta uz Marc Ribota tu su i Flea i Keith Richards.Waits ne odstupa od svog,sada več prepoznatljivog stila,ali mi se čini da su pesme snažnije nego ikada.

The Black Rider  (Island,1993)

Mule Variations  (ANTI-,1999)

Blood Money  (ANTI-,2002)

Alice  (ANTI-,2002)

Real Gone  (ANTI-,2004)

Bad As Me  (ANTI-,2011)

...in coms

Tom Waits part 2

     Heartattack And Vine - Mada je retko kad ponavljanje formule sa prethodnog albuma uspešno,kod njega je to delovalo kao nastavak prekinutog pisma.Nastavljajući gde je stao sa svojim druženjem sa nesrećnicima ('On The Nickel') i iskrenim ljubavnim pesmama ('Jersey Girl'),Waits dostiže još jedno savršenstvo u pretvaranju naličja svakodnevnog života u mikrokosmos celog sveta.
     One From The Heart - Muzika iz Copollinog filma,koja je promovisala i njegovu suprugu,Kathleen Brennan.Uz vokal Crystal Gayle,ovaj album stilizovanog jazz feelinga naučio je Waitsa da piše konciznije i zavodljivije nego ikada pre.Film je možda i propao,ali soundtrack još traje.
     Swordfishtrombones - Zaokret ka drugačijem zvuku je došao prirodno,u onom momentu kada je postalo jasno da je istrošen stari Waitsov model pisca/barskog hroničara.Pokazao je da je dorastao novim,višim zahtevima,napravivši nešto sasvim netipično - zvučni kaleidoskop sa svim stilovima koje je američka muzika dala,dobro smešten u paradoksalan koktel koji je uključivao i neobične instrumente (gajde,harmonijum,bas marimba...).Mračniji i duhovitiji nego ikad,Waits je postao autor kome je svaka mala priča o nekom čoveku,priča o svima nama.
     Rain Dogs - Još jedno remek delo.Prethodni album je otvorio njegovu veliku trilogiju - panoramu drugačije,a ipak savremene Amerike.Ovo je njen centralni deo,na kome Waits uskladjuje veliki broj različitih stilova sa potrebama svojih priča.Zahvaljujući tome,svako novo poglavlje ima poseban ukus,a dramaturgija,koja ih sve povezuje,odaje utisak da se neka džinovska drama valja u pozadini.
     Frank's Wild Years - Kraj trilogije i jedan od njegovih najkontroverznijih albuma - nastao na osnovu predstave koju je uradio sa suprugom,pomalo kao vic u kome se zabavio sa onim što je do tada uradio,sa slušaocima i sa samim sobom.Namerno rudimentaran zvuk,koji na ovom izdanju već prelazi u krajnost,proizvodeći i dalje čudne,minimalističke himne.
     Bone Machine - Dokaz da prethodni uspesi nisu bili slučajnost,predstavlja ova zbirka na kojoj Waits otkriva mračnu stranu svake vrste muzike koju možete zamisliti,a i nekih koje ne možete.Waits nas uverava da bubanj može nositi melodiju pesme,da mu ni Cave ni Nirvana nisu ravni,te da mu je tema smrti postala glavna opsesija.Iznenadjujuće zabavno,sa surovim smislom za humor i istim takvim smislom za obrt u pesmi.

Heartattack And Vine  (Asylum,1980)

One From The Heart  (CBS,1982)

Swordfishtrombones  (Island,1983)

Rain Dogs  (Island,1985)

Frank's Wild Years  (Island,1987)

Bone Machine  (Island,1992)

...in coms

Tom Waits part 1

     Closing Time - Rani radovi na kojima Waits još nije 'Waits',ali su već tada Tim Buckley i Eagles obradili neke od pesama sa ovog albuma ('Martha','Ol'55')
     The Heart Of The Saturday Night - Autentične barske priče,ispričane glasom ispucalim od lošeg viskija i duvana,postaju njegov zaštitni znak.Romansirani svet bitangi i vucibatina,izlazi konačno na videlo.
     Nighthawks At The Diner - Dupli album,snimljen uživo u studiju,koji je trebalo da ovekoveči Waitsa kao bitničkog pesnika,praćenog ograničenim brojem instrumenata.Album ispunjen bizarnim pričama,od kojih su neke snažne kao filmske slike,a druge pomalo samoparodirajuće.
     Small Change - Waits se okreće korenima,muzici četrdesetih i pedesetih.Sa svojim poznavanjem i razumevanjem svih oblika folka,jazza i countrya,mogao je da radi šta hoće,nadogradjujući ove žanrove svojim talentom za duhovito (ili morbidno) pripovedanje.
     Foreign Affairs - Uživo praćen orkestrom,on nastavlja da na ovom soundtracku bez filma dodaje sve veću i veću težinu svojim pesmama.
     Blue Valentine - Vrhunac prvog perioda Waitsove karijere!Album je posveta svetu polupropalica koji ne žele da podlegnu životnim problemima,ali,nekako,ne uspevaju ni da im se odupru.Od 'Christmas Card From A Hooker In Minneapolis',preko 'Wrong Side Of The Road',pa do 'Romeo Is Bleeding',ovaj muzički skup svetlosti i tame suprotstavljao se klišeima tokom sedamdesetih,vraćajući veru u najobičniju priču u pesmi.Dovoljno stilizovano da bi se progutalo,dovoljno toplo da bi se osetilo,dovoljno stvarno da prodrma i dovoljno nežno da bi postalo remek delo.

Closing Time  (Asylum,1973)

The Heart Of Saturday Night  (Asylum,1974)

Nighthawks At The Diner  (Asylum,1975)

Small Change  (Asylum,1976)

Foreign Affairs  (Asylum,1977)

Blue Valentine  (Asylum,1978)

links in...