Posle dva sjajna albuma ('Rattus Norvegicus', 'No More Heroes') i nekoliko izuzetnih singlova,Stranglers su postali jedan od najuspešnijih punk bendova.
1978 je postojala opasnost da postanu neotesana verzija Doorsa,čijim su keyboard rifovima,kako se čini,bili preterano skloni.Ali,sa elanom koji će obeležiti većinu njihovih izdanja,Stranglers su preokrenuli sve na svom trećem albumu,izvanrednom 'Black & White'.
Sa sasvim odgovarajućim omotom i podelom na 'crnu' i 'belu' stranu,'Black & White' je momentalno zapažen po svom čvrstom zvuki i oštrom stavu,kao i milostivom izostanku seksističke lirike i mačizma.
Umesto toga dobijamo Burnelovu neformalnu posvetu Yukio Mishimi ('Death&Night&Blood') i Cornwellova razmišljanja o vojsci ('Tank'),tehnologiji ('Hey! Rise Of The Robots') i Švedskoj (gde je,kako kaže,izgubio smisao za humor).
Tu su i pesme kao 'Threatened','Curfew' i 'In The Shadows',koje se bave opasnostima preterane državne kontrole.Produkcija Martin Rushenta je odlična,minimalna pa ipak snažna,i pokazatelj je uticaja grupa poput Joy Division i Gang Of Four.
Može se čuti nagoveštaj elektronike i klavijatura (i jezivi ubrzani glasovi) koji će kulminirati na potpuno sintetajzerskoj alien paranoji 'Meninblack' ere.Posle 'Black & White',Stranglers će se potpuno udaljiti od svojih punk i pub korena,sve više prihvatajući keyboard-orijentisan pop zvuk u osamdesetim.
Tank Nice'n'SleazyOutside TokyoSweden (All Quite On The Eastern Front)Hey! (Rise Of The Robots)Toiler On The SeaCurfewThreatenedDo You WannaDeath & Night & Blood (Yukio)In The ShadowsEnough Time
Hugh Cornwell - guitar,vocalsJ.J. Burnel - bass,vocalsDave Greenfield - keyboards,vocalsJet Black - drums,percussion+Lora Logic - saxophone ('Hey!)
Нема коментара:
Постави коментар