Perfect Disaster se nisu uklapali u C86 scenu.Ili u proto-shoegaze bandove.Ili u Madchester (pogotovo u Madchester).Ostavši udaljeni od svih ovih 'scena',Perfect Disaster su se opredelili za život u senci.Poznata je to priča u rock svetu:bandovi koji imaju sve - izgled,stav,talenat - a ipak ne uspevaju da pridobiju pažnju šire publike.Neki do priznanja dolaze kasnije (Velvet Underground,Big Star) a neki,poput Perfect Disaster,tek posle raspada dobiju skromno priznanje za svoje zasluge.Tako je danas,kada su samo fusnota u priči o rock'n'rollu,mada su njihovi albumu,u svoje vreme,dobijali solidne kritike i svirali ispred Pixies,My Bloody Valentine i Jesus And Mary Chain.
Na albumu 'Up',frontman banda Phil Parfitt,Velvetima inspirisanu energiju je pretočio u zarazne rock'n'roll numere poput '55' i 'Shout'.Tu je i simpatična 'It Doesn't Matter' u kojoj Parfitt vokalno podseća na Peter Perretta (Parfitt je konstantno odbijao sva poredjenja sa Only Ones).U 'Go Away' sablasna orijentalna instrumentalizacija nas vodi u nepoznate predele dok je 'Hey Now'vrsta organskog rock'n'rolla za kojim su Primal Scream uvek čeznuli.
Najbolje dobijamo u trodelnoj 'Down' sa bezvoljnim violončelom i ukletim pratečim vokalom Josephine Wiggs.I kao posveta uzorima,trinaestominutna 'B52',gde Wiggsova gotovo uspeva da bassom prekrije hipnotičke riffove Dan Crossa i karakteristično bezlični Parfittov refren:'Go!Bo Diddley!Go Home...'.
Redefinišući Velvet zvuk i stil,circa 1968,'Up' je jedan od onih sjajnih rock albuma koji će vas potpuno osvojiti tek posle nekoliko preslušavanja.
55
Shout
It Doesn't Matter
Down /Here I Go/Falling/Down)
Hey Now
Go Away
B-52
Phil Parfitt - lead vocals,guitars
Dan Cross - guitars,organ,piano
Josephine Wiggs - bass,backing vocals,cello
Martin Langshaw - drums ('55,Hey Now)
Phil Outram - drums
Нема коментара:
Постави коментар