Debi album Violent Femmes ne predstavlja samo komercijalni vrhunac tria.Bukvalno ignorisan po izdavanju,ubrzo je prepoznat kao klasičan primer muzički zabeleženog teenage iskustva i mladalačke frustracije.
Dobar deo 'krivice' za njegovo trajanje snosi sama muzika:jednostavne pesme sa 'lepljivim' melodijama,otpevane iskrenim i ispovednim vokalom mladog čoveka,praćene mahnitom bas svirkom i iskonskim,intuitivnim bubnjevima.Svirka je vatrena,istovremeno i štedljiva i prostorna,na momente izuzetno napeta,kruta i nervozna.Pesme su konstantno preteće i na ivici raspada.
Lirika je istovremeno i potresna i zabavna:prljave,ali nekako normalne teenage ispovesti koje je napisao tenager (većinu tekstova Gano je napisao još u srednjoj školi).Čak i kada tekst zvuči besmisleno,ubistveni vokalni performans Godon Ganoa ga vadi,izvrće i pruža mu dodatnu dozu otkačenosti.Skoro sve numere su moćne,uznemirujuće i da,veoma dopadljive.
Još jedan razlog za dugotrajnost ovog albuma može biti njegova različitost u odnosu na muziču produkciju tog vremena.Osamdesete nisu bile baš nežan period za alternativni zvuk.Neoriginalan,jeftin synth zvuk je dominirao a gotovo svaki bubnjar je hteo da bude Phil Collins.Čak ni agresivno drugačiji albumi nisu uspevali da se odupru ovoj soničnoj mori.
Poput Modern Lovers deceniju ranije,ogoljena estetika ih je učinila bolno ne-modernim u svoje vreme,ali se takav pristup 35 godina kasnije pokazao vizionarskim.Nakon svega,savršeno služi pesmama,koje ne samo da su detaljan prikaz požude i kajanja,žudnje i nemogućnosti da se ona ostvari već,ako eliminišemo zvučni akcenat ere,dokumentuju celokupan život.
Svet debi albuma Violent Femmes je svet sexa i ulica i narkotika i prljavih čaršava i izgubljenosti dok pokušavate da nadjete put kući.To je svet koji će postojati uvek,bez obzira na godinu.
Femmes nikada više nisu prikazali energiju i polet kao na ovom albumu ('Hallowed Ground' je bio prilično blizu).Tri momka okupljena u prljavom sobičku koji sviraju svoje sjajne pesme neponovljivo je audio iskustvo koje i danas zvuči beskrajno vatreno,frustrirano i neurotično.
Preporučljivo za sve uzraste.
Blister In The Sun
Kiss Off
Please Do Not Go
Add It Up
Confessions
Prove My Love
Promise
To The Kill
Gone Daddy Gone
Good Feeling
Gordon Gano - guitars,violin,lead vocal
Brian Ritchie - bass guitars,xylophone,backing vocals
Victor DeLorenzo - drums,backing vocals
+
Mark Van Hecke - piano (Good Feeling)
U numeri 'Gone Daddy Gone',Gano je pozajmio celu strofu iz pesme Willie Dixona,'I Just Want To Make Love To You' (originalno snimio Muddy Waters)
Нема коментара:
Постави коментар