Kao protivteža dominantnoj synth-automatizovanoj,sterilnoj muzici osamdesetih,opušteni,bizarni mix heavy metala i punka Butthole Surfers za mene je bio pravo (i dobrodošlo) osveženje.
Snimljen u iznajmljenoj kuči,primitivnom studijskom tehnikom i sa samo jednim mikrofonom,album je oličenje dekonstrukcije rocka,što su,uostalom,Surfersi i nameravali.Snimljen bez vremenskih i finansijskih ograničenja,omogućio je bendu slobodan i neograničen pristup hemijskim supstancama tokom dana,da bi kasno noću uzeli instrumente u ruke i,gotovo podsvesno realizovali svoje vizije.
Pozajmljeni Black Sabbath riff je odlično iskorišćen za delirični metal 'jam' koji otvara album ('Sweat Loaf').'Human Cannonball' je nesumnjivo jedina konvencionalna pesma u ovoj zbirci;napeta punk estetika ove numere ima mnogo sličnosti sa Dead Kennedys i vrhunac je albuma.'Kuntz' koristi nepoznatu Tajlandsku pesmu i vokalne efekte na ekstremno zabavan način.Ostatak albuma je uvrnuta gomila poluformiranih,čudnih zvukova (zvuci životinja,besmislene vokale,'talk show' u kome žena ponovo preživljava noćnu moru zbog seksualnog napada...) koja i pored dosta konfuzije,ima za cilj rušenje tradicionalnih rock vrednosti.
'Locust Abortion Technician' pruža jedinstven slušalački doživljaj i jedan je od onih albuma koji se ne slušaju često,ali kada ga jednom čujete,zauvek ostaje u podsvesti slušaoca.
Sweat Loaf
Graveyard
Pittsburgh To Lebanon
Weber
Hay
Human Cannonball
USSA
The O-Men
Kuntz
Graveyard
22 Going On 23
Gibby Haynes - vocals
Paul Leary - guitar
Jeff Pinkus - bass
King Coffey - drums
Teresa Nervosa - drums
Нема коментара:
Постави коментар