Miles Davis je svojim epohalnim albumom 'Bitches Brew' otvorio vrata elektronski orijentisanim pristalicama fuzije.u to vreme su se pojavili Chick Corea,George Duke,Ian Hammer i Herbie Hancock.Svaki od njih nosi krivicu za povremeno traćenje svojih talenata na pseudo grandioznu ispraznost ili populistički tehno-funk.
Hammerov album 'The First Seven Days' je vrhunac (u negativnom smislu) prvog,a za drugo su tipični svi albumi Hancocka od 'Headhunters' iz 1973,pa na dalje.Pre toga,ipak,Hancock je snimio nepravedno potcenjeni album 'Sextant',1972,na kome je iskoristio talenat programera Patrick Gleesona na jedinstven način.Od svih jazz instrumentalista,samo je Joe Zawinul (Weather Report) koristio sintesajzere sa izvesnom senzibilnošću,iako njihovi albumi od sredine sedamdesetih ukazuju na povećanje koeficijenta tehnoflasha.
Od ostalih američkih izdanja vredi spomenuti i album 'I'm The One',Annette Peacock,1972,poznat po elektronskom tretiranju ljudskog glasa.
Bitches Brew 1970 |
The First Seven Days 1975 |
Sextant 1972 |
I'm The One 1972 |
ANNETTE - https://www.sendspace.com/file/hbol6w
Нема коментара:
Постави коментар