Oštre
ivice, gotovo potpuno odsutne na prethodnim albumima, isplivale su na površinu
na Fear. To je uglavnom rezultat
saradnje sa Roxy Music triom, Eno-Manzanera-McKay, koji su uhvatili abrazivnost
i eksperimentalnost Caleove muzike. Veza Calea i Enoa deluje gotovo neizbežna: obojica
su bili inovatori u prethodnim bendovima, pre nego što su ih vodje
grupa izbacile nakon par albuma. Cale je izjavio da je glavna stvar u tome da
nastavi da radi na pesmama koje je Reed odbacio u Velvetima, i, na neki način, ovaj
LP je uspešan nastavak eksperimentalnosti započete na White Light/White Heat. Paradoksalno, Fear je istovremeno i logičan nastavak prva dva Caleova solo
albuma, s’ obzirom da pola materijala čine fine balade koje bi se odlično
uklopile na bilo koji od spomenutih albuma. Sa raznolikošću stilova, Fear spada u sam vrh Caleovih
ostvarenja, pokazujći njegovu sposobnost da komponuje i melodične piano pesme
poput ’Ship Of Fools’ i mnogo hrabrije, eksperimentalnije, poput ’Gun’.
’Fear Is The Man’s Best Friend’, odredjuje
ton celog LP-a, sa pop/piano početkom, pre nego što ulete haotične gitare i
Caleov vrišteći vokal. Richard Thompson, uz Manzaneru i Bryn Hawortha čini
fantastičan slide gitarski trio u ’Momamma Scuba’. Manzanera i Eno se sjajno
prepliću u ’Gun’ dok se na ’tišoj’ strani izdvajaju ’Ship Of Fools’, ’Buffalo
Ballet’ i delikatna ’Emily’.
Fear
pokazuje i nežnu i odvažnu, eksperimentalnu stranu Calea, i zato je verovatno, najbolji
način da steknete prvi uvid u Caleov solo rad.
Buffalo Ballet
Barracuda
Emily
Ship Of Fools
Gun
The Man Who Couldn't Afford To Orgy
You Know More Than I Know
Momamma Scuba
John Cale - vocals,bass,guitar,keyboards,viola
+
Phil Manzanera - guitar
Brian Eno - synths
Richard Thompson - slide guitar (Momamma Scuba)
Fred Smith - drums
Doreen Chanter,Irene Chanter,Liza Strike - backing vocals
Archie Legget - bass
Judy Nylon - lead vocal (The Man Who Couldn't...)
Bryan Haworth - slide guitar (Momamma Scuba)
Нема коментара:
Постави коментар