Working Week

     Working Week su 1983,osnovali Simon Booth i Larry Stabbins,bivši članovi Weekend,u kome je pevala Alison Statton (ex-Young Marble Giants).
     Working Week su debitovali singlom 'Venceremos (We Will Win)'.Pesma je snimljena u čast Čileanskog pevača Victora Jare,a gostujući vokali pripadaju Robert Wyattu i Tracy Thorn (Everything But The Girl).
     1985 snimaju album 'Working Nights' sa pevačicom Juliet Roberts.Robertsova ostaje glavni vokal i na albumima 'Companeros' i 'Surrender',da bi posle singla 'Knocking On Your Door',napustila Bootha i Stabbinsa.Julie Driscoll-Tippetts obavlja vokalne dužnosti na albumu 'Fire In The Mountain' a na finalnom,'Black And Gold',vokal pripada Eyvon Waite.Band se raspao 1991.
     Booth je oformio Afro-Celt Sound System i Imagined Village,Stabbins svira u Stonephace a Robertsova je jedan od najcenjenijih vokala na Britanskoj jazz i dance sceni.

Storm Of Light  (Virgin,1984)

Working Nights  (Virgin,1985)

...in coms

Some Bizzare Records

     Some Bizzare je Britanska nezavisna izdavačka kompanija koju je 1981 osnovao Stevo Pearce.
     Jedan od prvih bandova sa kojim je kompanija ostvarila saradnju,bili su B-Movie,najavljeni kao sledeća velika 'new romatic' stvar,posle Visage,Duran Duran i Spandau Ballet.Etiketa postiže zapažen uspeh sa B-Movie,što ih je ohrabrilo da počnu saradnju sa još jednim novim bandom,duetom Soft Cell.Pearce je bio i menadžer Soft Cell,pa im je obezbedio ugovor sa Phonogram i njihov sledeći singl 'Tainted Love' postiže veliki komercijalni uspeh.
     Sa neverovatnim darom za nove talente,Pearce i Some Bizzare ostvaruju saradnju sa,najpre Matt Johnsonom (The The) a potom i sa Cabaret Voltaire,Psychic TV,Test Dept.,Einsturzende Neubauten,Coil,JG Thirlwellom (Foetus) i mnogim drugim.
     Tokom osamdesetih kompanija je stekla reputaciju odvažnog izdavaća,što se nastavilo i u devedesetim.Od 2001 do 2005 smanjili su izdavačke aktivnosti,da bi od 2007,ponovo počeli potragu za mladim,svežim i neobičnim izvodajačima kao što su Risque (Francusko/Velški elektro duet),Kontour (UK dark electro) ili Pedro INF (Portugalski dance producent).

Some Bizzare Album  (Some Bizzare,1981)

If You Can't Please Yourself...  (Some Bizzare,1985)

Links in...

IT'S ALIVE! : Lou Reed

     Sa komercijalne tačke gledišta,živi album 'Rock'n'Roll Animal' je najverovatnije spasao Reedovu guzicu,pošto se prethodno studijsko ostvarenje,'Berlin' nije baš dobro prodavalo.
     Dva nastupa su snimljena u decembru 1973 u 'Academy Of Music' u New Yorku (kasnije preimenovanom u Palladium).Reeda su pratili Steve Hunter (guitar),Dick Wagner (guitar),Penitti Glan (drums),Prakash John (bass) i Ray Colcord (keyboards).
     Da su ovi koncerti snimani danas,kladim se da bi ih RCA kompletno objavio na CDu i verujem da bi ostvarili podjednak uspeh ili uticaj,kao i 1974.Ovako,1974,RCa je uspela da 'ugura' samo 40 minuta na jedan album.
     Ceo album ima pomalo arena-rock tretman i ,začudjujuće,to mu i odgovara.'Rock'n'Roll' i 'Sweet Jane' zvuče,odgovarajuće,kao prave rock himne,što one i jesu.'Heroin' nema onu hipnotičnu snagu kao na debi albumu Velvet Underground,ali gitaristi i klavijaturista su sa puno intenziteta odsvirali ovu teatralnu verziju.Neodoljiva 'Lady Day' na 'Rock'n'Roll Animal' zvuči još bolje nego na studijskoj verziji.'White Light/White Heat',Velvet numera,odsvirana je izložena usijanom gitarskom tretmanu Huntera i Wagnera.
     Reed je konačno uveo Velvet Underground u rock arene,redefinišući termin 'heavy',uzbudljivo i bez greške.
     'Lou Reed Live' je snimljen na istim nastupima kao i 'Rock'n'Roll Animal'.pa se u neku ruku može smatrati kao nastavak prethodnika.Manje uzbudljiv,ali ne i promašaj.Nikada klasik,ali veoma dobar.Prirodan nastavak 'Rock'n'Roll Animal'.

Rock'n'Roll Animal  (RCA,1974)

Lou Reed Live  (RCA,1975)

links in...     

Kastrierte Philosophen

     Grupu su osnovali 1983,Matthias Arfmann i Katrin Achinger.Uz njih dvoje brojna ekipa muzičara je saradjivala sa njima u okviru Kastrierte Philosophen,na albumima i koncertima,tako da se može reći da se više radi o projektu,nego o čvrstom bandu.Ovu impresiju još više ističe širok spektar muzičkih stilova (psychedelic rock,dub,electronic) kojima su se Arfmann i Achinger bacili.
     Poslednje studijsko izdanje banda potiče iz 1996.Od tada,Arfmann se uglavnom bavio produkcijom,ali je učestvovao i na albumima (svoje bivše supruge) Katrin Achinger.

Love Factory  (What's So Funny About...,1985)

Insomnia  (What's So Funny About....,1986)

Toilet Queen  (Normal,1989)

Leipzig DC  (Normal,1990)

Eskimo Summer  (Normal,1991)

Souldier  (Strange Ways,1994)

Where Did Our Love Go  (Strange Ways,1996)

...in coms

Tommi Stumpff

     Tommi Stumpff je bivši član Dusseldorfskog punk banda KFC.Odrastao je u Parisu i Brussellu.Krajem sedamdesetih se preselio u Nemačku,Po raspadu banda,1982,snimio je svoj solo album 'Zu Spat Ihr Scheiser',izvanredan primer synth/NDW/proto EBM remek-delo.Album je prodat u razočaravajućih 3000 primeraka a razlog za tako slabu prodaju je bankrot firme.
     Njegove sledeće radove karakterisao je težak electropunk sound koji je predstavljao bazu za agresivni EBM zvuk tokom osamdesetih.Vredi pomenuti njegov album iz 1989,'Ultra'.
     Stumpff je muzičku karijeru završio 1993 i od od tada radi u IT industriji.

Zu Spat Ihr Scheser  (Schalmauer,1982)

Terror II  (No Dance,1988)

Ultra  (No Dance,1989)

...in coms

Lydia Lunch part 2 (Colaborations)

     The Drowning Of Lucy Hamilton  (Widowspeak,1985)
          Lucy Hamilton je bila član No wave banda Mars.'The Drowning Of Lucy Hamilton' je soundtrack za film Richard Kerna,'The Right Side Of My Brain'.

     Heart Of Darkness  (Widowspeak,1985)
          Lydia lunch i No wave band No Trend.Na EPu su četiri numere koje se nalaze na No Trend albumu 'A Dozen Dead Roses'.

     Naked In Garden Hills  (Big Cat,1987)
          Kratkotrajni hardcore/no wave projekat Lydie Lunch i Kim Gordon (Sonic Youth)

     Shotgun Wedding  (Triple X,1991)
          Lydia Lunch i Rowland S.Howard (ex-Birthday Party)

     Unhealthy  (Invisible,1993)
          Eksperimentalni dark ambient projekat iz Chicaga.Na albumu 'Unhealthy',osim Lydie,učestvuje i Genesis P.Oridge (Throbbing Gristle).

     Champagne,Cocaine And Nicotine Stains  (Crippled Dick Hot Wax!,2002)
          Lydia Lunch i Anubian Lights (Tommy Grenas,Len Del Rio)

     Memory And Madness  (Saratorial,2003)
          Saradnja sa poznatim Britanskim muzičarem (Gallon Drunk,PJ Harvey...) muzičarem Terry Edwardsom.

     When I'm Loaded   (Amphetamine Reptile,2008)
          Lydia lunch + Helo Of Flies

     Twist Of Fate     (Monotype,2010)
     Taste Our Voodoo  (Rustblade,2013)
          Kolaboracija sa Francuskim underground muzičarem,Philippe Petitom.

     A Fistful Of Desert Blues  (Rustblade,2014)
          Bolan soundtrack za film koji nikada nije snimljen...Lydia Lunch vokali i Cypress Grove,Britanski alternativni rock gitarista.

The Drowning Of Lucy Hamilton

Heart Of Darkness

Naked In Garden Hills

Shotgun Wedding

Unhealthy

Champagne,Cocaine And Nicotine Stains

Memory And Madness

When I'm Loaded

Twist Of Fate

Taste Our Voodoo

A Fistful Of Desert Blues

...in coms

Lydia Lunch

     Krajem sedamdesetih,New York punk scena je počela da posustaje.U vakuum izmedju dva pun talasa,uleteli su bandovi koji kao da su rešili da raskinu sve veze sa rock tradicijom.Kasnije će biti nazvani No Wave.
     ''Mrzela sam gotovo sav punk rock'',izjavila je predvodnica Teenage Jesus & The Jerks,Lydia Lunch.
     Poetesa,koja se okrenula muzici da bi kompletnije izrazila svoje stavove i osećanja,Lydia Lunch (aka Lydia Anne Koch),stiže u NYC,kao odbegli teenager i postaje neka vrsta anti-Patti Smith.
     Oformila je Teenage Jesus & The Jerks 1976.Sa njima je stvarala muziku koja je apsolutno odgovarala njenoj ličnosti-gruba,gorka i oštra.Bubnjar Bradley Field nika nije svirao bubnjeve i jedva da je imao odgovarajuću opremu.Lydia nije umela da svira gitaru,ali u tome i nije bilo poenta.Njeno pevanje je bilo podjednako oskudno i prodorno.
     Sa pesmama uglavnom kraćim od minuta,njihovi nastupi su trajali oko petnaest minuta.
     Lunch je zahtevala apsolutnu disciplinu u bandu tokom proba i koncerata.Na sceni je delovala strogo,udaljeno,praveći nepremostiv jaz izmadju izvodjača i publike.
     James Chance je u početku bio član banda ali je izbačen zbog bliskog kontakta sa publikom.
     Paralelno sa Teenage Jesus & The Jerks,Lunch je radila i u grupi Beirut Slump,baveći se atmosferičnijem pristupu muzici.
     Na svom solističkom debiju,'Queen Of Siam' odbacila je 'banshee' vokal u korist više baby-doll glasa,nevinog ali koketnog,slatkog ali sa oštrinom.
     Lydia nastavlja svoju solu karijeru,saradnju sa drugim muzičarima kao i brojna gostovanja na drugim projektima,uvek originalna i drugačija.Sebe opisuje kao odlučnog i šizofrenog konceptualistu-kontradiktornu i večito nezadovoljnu.
     Njen poslednji projekta je Lydia Lunch Retrovirus (Lunch,Algis Kizys,Weasel Walter,Bob Bert) i album 'Urge To Kill'.

Queen Of Siam  (ZE,1980)

13:13  (Ruby,1982)

In Limbo  (Doublevision,1984)

Honeymoon In Red  (Widowspeak,1987)

Matrikamantra  (Crippled Dick Hot Wax!,1997)

Smoke In The Shadows  (Breakin' Beats,2004)

Urge To Kill  (Widowspeak,2015)

   
   links in...
     

Snatch / Judy Nylon / Patti Palladin

     Sumnjam da su i najveći rock snobovi čuli za Snatch.Radi se o dve Amerikanke na privremenom radu u Londonu,Judy Nylon i Patti Palladin.Greg Shaw i njegova firma Bomp! izdali su prvi Snatch singl 1976.Devojke su sporadično snimale zajedno sve do 1980.Najpoznatije su po učešću na snimanju numere 'RAF',Brian Enoa,koja se nalazi na B strani njegovog singla 'King's Lead Hat',1978.Snatch singlovi i neki demo snimci su objavljeni na kompilacijskom albumu,1983.

     Judy Nylon je došla u Britaniju 1970 i brzo se našla u orbitama oko Roxy Music i,kasnije,Sex Pistols.Družila se sa Chrissie Hynde i Lydonom i,najverovatnije,zabavljala sa Brian Enoom (ona je Judy iz 'Back In Judy's Jungle' sa albuma 'Taking Tiger Mountain').
     Judy je nastupala sa John Caleom,kao član njegovog pratećeg banda (glavni je vokal u Caleovoj 'The Man Who Couldn't Afford To Orgy' sa 'Fear' albuma).1982,uz Adrian Sherwooda i članove New Age Steppers,snimila je solo album,Pal Judy',mračnu,neveselu vežbu postmodernog popa.
     Nylon se posle ovog albuma povukla iz muzike,baveći se raznim multi-disciplinarnim umetničkim projektima.2010,gostovala je kao vokal na albumu 'Babylon By Car,francuske grupe Bot'Ox.
   

Posle Snatch,Patti Palladin je učestvovala na brojnim radovima drugih muzičara,uglavnom kao prateći vokal.Nešto više prostora dobila je radeći sa Flying Lizards na albumu 'Fourth Wall' i neverovatnom cover izdanju,'Copy Cats',uradjenom zajedno sa Johnny Thundersom (ex-New York Dolls).
     Od ovog albuma,muzički momenti Patti Palladin nisu toliko primetni,osim što je (ne baš uspešno) sa EPem 'Rituals' pokušala da nešto uradi na dark/goth sceni krajem osamdesetih,početkom devedesetih.

Snatch  (Pandemonium,1983)

Pal Judy  (On-U-Sound,1982)

Copy Cats  (Jungle,1988)

Rituals  (Peek-A-Boo,1994)

 
links in...

Vivien Goldman

     Vivien Goldman je Britanska novinarka,univerzitetski profesor,pisac i pevačica.Družila se sa Felom Kutijem,Chrissie Hynde i mnogim drugim muzičarima,napisala je prvu biografiju Bob Marleya i još nekoliko knjiga o muzici.Režirala je spot za Eric B.& Rakim,pisala pesme za Massive Attack i Ryuichi Sakamotoa,autorka je BBC serijala o world music...
     'Resolutionary' nudi jasan uvid u različite faze njenih izleta u muzičke vode-od Londonskih eksperimentalnih dana krajem sedamdesetih,preko post punka do Pariskog perioda početkom osamdesetih,gde je afrička muzika izvršila ogroman uticaj na Goldman.Angažman na pratećim vokalima za nju je često bio vezan za izvodjače u produkciji Adrian Sherwooda i prijateljstvo sa Neneh Cherry i Ari Up,
     Kao članica rotirajuće postave avangardnog muzičkog kolektiva Flying Lizards,na 'Resolutionary' je zastupljena sa dve numere sa njihovog prvog albuma,'Her Story' i 'The Window'.
     Kao Chantage (Goldman+Blouin),objavila je samo jedan EP,u čije je tri pesme uspela nagurati niz stilova,ali u svakom slučaju zvuči nepogrešivo-Pariski.
     Vrhunac njene muzičke karijere ostaje singl 'Launderette'.Demo snimak se tolko svideo John Lydonu,da joj je prepustio studio za snimanje.Na B strani je numera 'Private Armies',koja se našla i na albumu New Age Steppers objavljenom te godine.
     'Resolutionary' ne otkriva izgubljenu kariku bez koje ne bismo mogli zamisliti razvoj moderne muzike.Radi se o nepretencioznom svedoćanstvu  o intrigantnoj umetnici koja je obogatila različite muzičke žanrove i to delovanjem na više frontova.

PS: Goldman se pojavljuje kao prateći vokal u numeri 'Ja Sam Tu',sa albuma 'Čokolada',grupe Idoli koji je sniman u Londonu.

Resolutionary  (Staubgold,2016)

...in coms