Working Week

     Working Week su 1983,osnovali Simon Booth i Larry Stabbins,bivši članovi Weekend,u kome je pevala Alison Statton (ex-Young Marble Giants).
     Working Week su debitovali singlom 'Venceremos (We Will Win)'.Pesma je snimljena u čast Čileanskog pevača Victora Jare,a gostujući vokali pripadaju Robert Wyattu i Tracy Thorn (Everything But The Girl).
     1985 snimaju album 'Working Nights' sa pevačicom Juliet Roberts.Robertsova ostaje glavni vokal i na albumima 'Companeros' i 'Surrender',da bi posle singla 'Knocking On Your Door',napustila Bootha i Stabbinsa.Julie Driscoll-Tippetts obavlja vokalne dužnosti na albumu 'Fire In The Mountain' a na finalnom,'Black And Gold',vokal pripada Eyvon Waite.Band se raspao 1991.
     Booth je oformio Afro-Celt Sound System i Imagined Village,Stabbins svira u Stonephace a Robertsova je jedan od najcenjenijih vokala na Britanskoj jazz i dance sceni.

Storm Of Light  (Virgin,1984)

Working Nights  (Virgin,1985)

...in coms

Deaf School

     Deaf School su osnovani 1974 na Liverpool Art Collegeu.Radilo se o gomili art school čudaka čija je početna ad hoc postava znala da broji i do 20 ljudi.Njihov DIY stav prethodio je cele dve godine punku.
     Predvodio ih je harizmatični Enrico Cadillac Jr. (aka Steve Allen),pod čijim vodjstvom je band krenuo art-rock pravcem,crpeći uzore prvenstveno od Roxy Music.
     1976 su pobedili na Melody Maker takmičenju talenata i dobili ugovor za ploču.
     Nažalost,Deaf School nisu nikada uspeli da unovće svoj talenat i atraktivnost.Posle tri odlično ocenjena albuma,pali su u zapećak dolaskom punka,1978.Bette Bright,Steve Allen i Clive Langer su potražili sreću u drugim projektima.
     1988,skoro originalna postava se ponovo okupila,radi nekoliko nastupa od kojih je onaj Liverpoolski izdat kao živi album,'2nd Coming'.2006 su se ponovo skupili i od tada povremeno ponovo nastupaju.
     Deaf School su izvršili bitan uticaj i to ne samo na Liverpoolske bandove.Rezillos male/female vokalni atak vuče korene iz Bright/Allen dueta,a i Madness su definitivno preuzeli dosta od Deaf School teatarskih live nastupa.Deaf School želja,i sposobnost,da zabave publiku čini ih,po mom mišljenju,vrednom i bitnom pretečom punka.

2nd Honeymoon  (WB,1976)

Don't Stop The World  (WB,1977)

English Boys,Working Girls  (WB,1978)

   
...in coms

Thomas Leer

     Thomas Leer je Škotlandjanin i svirao je u nekoliko lokalnih bandova,početkom i sredinom sedamdesetih, pre nego što se preselio u London,gde je osnovao punk grupu Pressure.Od 1978,njegova muzika je sve više bila pod uticajem synthpopa i krautrocka.Iste godine sam je izdao svoj debi singl,'Private Plane'.Iako je odštampano samo 650 kopija,singl je privukao pažnju (NME singl nedelje).1979,zajedno sa Robert Rentalom snima album 'The Bridge'.1981 potpisuje ugovor sa Cherry Red,za koje snima EP '4 Movements'.Par singlova kasnije,seli se u Arista Records za koje snima tri singla i prvi pravi solo album,'The Scale Of Ten'(1985).

     1987 osniva duet,Act,zajedno sa Claudiom Brucken (ex-Propaganda).Act potpisuju ugovor sa ZTT i izdaju četiri singla i album,'Laughter,Tears And Rage',pre raspada,do koga je došlo zbog želje Bruckenove za solo karijerom.
     Leer se posle raspada Act povukao iz muzičkog biznisa.Vratio se 2003 sa novim albumom i nastavio da se (više-manje) aktivno bavi muzikom.

Contradictions  (Cherry Red,1994)

Laughter,Tears And Rage  (ZTT,1988)

links in...

Some Bizzare Records

     Some Bizzare je Britanska nezavisna izdavačka kompanija koju je 1981 osnovao Stevo Pearce.
     Jedan od prvih bandova sa kojim je kompanija ostvarila saradnju,bili su B-Movie,najavljeni kao sledeća velika 'new romatic' stvar,posle Visage,Duran Duran i Spandau Ballet.Etiketa postiže zapažen uspeh sa B-Movie,što ih je ohrabrilo da počnu saradnju sa još jednim novim bandom,duetom Soft Cell.Pearce je bio i menadžer Soft Cell,pa im je obezbedio ugovor sa Phonogram i njihov sledeći singl 'Tainted Love' postiže veliki komercijalni uspeh.
     Sa neverovatnim darom za nove talente,Pearce i Some Bizzare ostvaruju saradnju sa,najpre Matt Johnsonom (The The) a potom i sa Cabaret Voltaire,Psychic TV,Test Dept.,Einsturzende Neubauten,Coil,JG Thirlwellom (Foetus) i mnogim drugim.
     Tokom osamdesetih kompanija je stekla reputaciju odvažnog izdavaća,što se nastavilo i u devedesetim.Od 2001 do 2005 smanjili su izdavačke aktivnosti,da bi od 2007,ponovo počeli potragu za mladim,svežim i neobičnim izvodajačima kao što su Risque (Francusko/Velški elektro duet),Kontour (UK dark electro) ili Pedro INF (Portugalski dance producent).

Some Bizzare Album  (Some Bizzare,1981)

If You Can't Please Yourself...  (Some Bizzare,1985)

Links in...

Boss Hog

     Fatalni susret Christine Martinez i Jon Spencera,dogodio se na koncert Jesus & Mary Chain,1985.Jon je već bio član Pussy Galore.Pussy Galore su osetili da je Washington 'dead end' i ' loser town',pa su se preselili u New York.Christina je pošla sa njima.U to vreme nije bila deo grupe.Pohadjala je NY University Summer Film Program,i tek po napuštanju škole,priključila se bandu kao treći gitarista,bez obzira što je jedva baratala sa instrumentom (pa ipak se radi o noise punku).
     Boravak u Pussy Galore,Martinezova pamti po konstantnim (ponekad burnim) svadjama sa Julie Cafritz.Obadve su se borile za pažnju Jon Spencera.Julie zbog banda i muzike a Christina iz sentimentalnih razloga.Izmedju odlaska i ubistva Cafritzove,Christina se odlučila za prvo rešenje i počela saradnju sa Honeymoon Killers.
     1989,Christina i Jon počinju rad u Boss Hog,nekoj vrsti (prilično promenjive) all-star postave,tako da u početku sve deluje kao Martinez/Spencer projekat a ne pravi band.
     EP i album su snimljeni pre nego što je Spencer osnovao Blues Explosion,pa su Boss Hog stavljeni na čekanje.Vraćaju se 1993,sa 'Girl+',a novi članovi u grupi su basista Jens Jurgensen i bubnjarka Hollis Queens.Kritički dobro ocenjen,'Girl+' predstavlja pomak od Amphetamine Reptile zvuka i prihvatanje više glamuroznijeg pristupa.Uspeh u indie krugovima donosi im ugovor sa Geffen Records za koje snimaju svoje remek delo,album 'Boss Hog',1995.
     Malo se čulo o Boss Hog tokom sledeće dekade,sve do 2000 kada snimaju album 'Whiteout'.Album predstavlja dve promene za band:prvo,ponovo snimaju za manju,indie kompaniju (In The Red) i drugo,u postavu su dodali klavijaturistu Marc Boycea,koji je dodao 'funky touch' zvuku Bass Hog.Album donosi tipičan minimalistički pristup i snažan glamur feeling uz karakteristične sxualne provokacije,ali uz 'izglancaniju' produkciju.
     2017 pojavio se (za sada) poslednji Boss Hog album,'Brood X'.

Drinkin',Lechin' & Lyin'  (Amphetamine Reptile,1989)

Cold Hands  (Amphetamine Reptile,1990)

Action Box  (Amphetamine Reptile,1991)

Girl+  (Amphetamine Reptile,1993)

Boss Hog  (Geffen,1995)

Whiteout  (In The Red,2000)

Brood X  (In The Red,2017)

...in coms

IT'S ALIVE! : Lou Reed

     Sa komercijalne tačke gledišta,živi album 'Rock'n'Roll Animal' je najverovatnije spasao Reedovu guzicu,pošto se prethodno studijsko ostvarenje,'Berlin' nije baš dobro prodavalo.
     Dva nastupa su snimljena u decembru 1973 u 'Academy Of Music' u New Yorku (kasnije preimenovanom u Palladium).Reeda su pratili Steve Hunter (guitar),Dick Wagner (guitar),Penitti Glan (drums),Prakash John (bass) i Ray Colcord (keyboards).
     Da su ovi koncerti snimani danas,kladim se da bi ih RCA kompletno objavio na CDu i verujem da bi ostvarili podjednak uspeh ili uticaj,kao i 1974.Ovako,1974,RCa je uspela da 'ugura' samo 40 minuta na jedan album.
     Ceo album ima pomalo arena-rock tretman i ,začudjujuće,to mu i odgovara.'Rock'n'Roll' i 'Sweet Jane' zvuče,odgovarajuće,kao prave rock himne,što one i jesu.'Heroin' nema onu hipnotičnu snagu kao na debi albumu Velvet Underground,ali gitaristi i klavijaturista su sa puno intenziteta odsvirali ovu teatralnu verziju.Neodoljiva 'Lady Day' na 'Rock'n'Roll Animal' zvuči još bolje nego na studijskoj verziji.'White Light/White Heat',Velvet numera,odsvirana je izložena usijanom gitarskom tretmanu Huntera i Wagnera.
     Reed je konačno uveo Velvet Underground u rock arene,redefinišući termin 'heavy',uzbudljivo i bez greške.
     'Lou Reed Live' je snimljen na istim nastupima kao i 'Rock'n'Roll Animal'.pa se u neku ruku može smatrati kao nastavak prethodnika.Manje uzbudljiv,ali ne i promašaj.Nikada klasik,ali veoma dobar.Prirodan nastavak 'Rock'n'Roll Animal'.

Rock'n'Roll Animal  (RCA,1974)

Lou Reed Live  (RCA,1975)

links in...     

Kastrierte Philosophen

     Grupu su osnovali 1983,Matthias Arfmann i Katrin Achinger.Uz njih dvoje brojna ekipa muzičara je saradjivala sa njima u okviru Kastrierte Philosophen,na albumima i koncertima,tako da se može reći da se više radi o projektu,nego o čvrstom bandu.Ovu impresiju još više ističe širok spektar muzičkih stilova (psychedelic rock,dub,electronic) kojima su se Arfmann i Achinger bacili.
     Poslednje studijsko izdanje banda potiče iz 1996.Od tada,Arfmann se uglavnom bavio produkcijom,ali je učestvovao i na albumima (svoje bivše supruge) Katrin Achinger.

Love Factory  (What's So Funny About...,1985)

Insomnia  (What's So Funny About....,1986)

Toilet Queen  (Normal,1989)

Leipzig DC  (Normal,1990)

Eskimo Summer  (Normal,1991)

Souldier  (Strange Ways,1994)

Where Did Our Love Go  (Strange Ways,1996)

...in coms

Tommi Stumpff

     Tommi Stumpff je bivši član Dusseldorfskog punk banda KFC.Odrastao je u Parisu i Brussellu.Krajem sedamdesetih se preselio u Nemačku,Po raspadu banda,1982,snimio je svoj solo album 'Zu Spat Ihr Scheiser',izvanredan primer synth/NDW/proto EBM remek-delo.Album je prodat u razočaravajućih 3000 primeraka a razlog za tako slabu prodaju je bankrot firme.
     Njegove sledeće radove karakterisao je težak electropunk sound koji je predstavljao bazu za agresivni EBM zvuk tokom osamdesetih.Vredi pomenuti njegov album iz 1989,'Ultra'.
     Stumpff je muzičku karijeru završio 1993 i od od tada radi u IT industriji.

Zu Spat Ihr Scheser  (Schalmauer,1982)

Terror II  (No Dance,1988)

Ultra  (No Dance,1989)

...in coms

Lydia Lunch part 2 (Colaborations)

     The Drowning Of Lucy Hamilton  (Widowspeak,1985)
          Lucy Hamilton je bila član No wave banda Mars.'The Drowning Of Lucy Hamilton' je soundtrack za film Richard Kerna,'The Right Side Of My Brain'.

     Heart Of Darkness  (Widowspeak,1985)
          Lydia lunch i No wave band No Trend.Na EPu su četiri numere koje se nalaze na No Trend albumu 'A Dozen Dead Roses'.

     Naked In Garden Hills  (Big Cat,1987)
          Kratkotrajni hardcore/no wave projekat Lydie Lunch i Kim Gordon (Sonic Youth)

     Shotgun Wedding  (Triple X,1991)
          Lydia Lunch i Rowland S.Howard (ex-Birthday Party)

     Unhealthy  (Invisible,1993)
          Eksperimentalni dark ambient projekat iz Chicaga.Na albumu 'Unhealthy',osim Lydie,učestvuje i Genesis P.Oridge (Throbbing Gristle).

     Champagne,Cocaine And Nicotine Stains  (Crippled Dick Hot Wax!,2002)
          Lydia Lunch i Anubian Lights (Tommy Grenas,Len Del Rio)

     Memory And Madness  (Saratorial,2003)
          Saradnja sa poznatim Britanskim muzičarem (Gallon Drunk,PJ Harvey...) muzičarem Terry Edwardsom.

     When I'm Loaded   (Amphetamine Reptile,2008)
          Lydia lunch + Helo Of Flies

     Twist Of Fate     (Monotype,2010)
     Taste Our Voodoo  (Rustblade,2013)
          Kolaboracija sa Francuskim underground muzičarem,Philippe Petitom.

     A Fistful Of Desert Blues  (Rustblade,2014)
          Bolan soundtrack za film koji nikada nije snimljen...Lydia Lunch vokali i Cypress Grove,Britanski alternativni rock gitarista.

The Drowning Of Lucy Hamilton

Heart Of Darkness

Naked In Garden Hills

Shotgun Wedding

Unhealthy

Champagne,Cocaine And Nicotine Stains

Memory And Madness

When I'm Loaded

Twist Of Fate

Taste Our Voodoo

A Fistful Of Desert Blues

...in coms

Lydia Lunch

     Krajem sedamdesetih,New York punk scena je počela da posustaje.U vakuum izmedju dva pun talasa,uleteli su bandovi koji kao da su rešili da raskinu sve veze sa rock tradicijom.Kasnije će biti nazvani No Wave.
     ''Mrzela sam gotovo sav punk rock'',izjavila je predvodnica Teenage Jesus & The Jerks,Lydia Lunch.
     Poetesa,koja se okrenula muzici da bi kompletnije izrazila svoje stavove i osećanja,Lydia Lunch (aka Lydia Anne Koch),stiže u NYC,kao odbegli teenager i postaje neka vrsta anti-Patti Smith.
     Oformila je Teenage Jesus & The Jerks 1976.Sa njima je stvarala muziku koja je apsolutno odgovarala njenoj ličnosti-gruba,gorka i oštra.Bubnjar Bradley Field nika nije svirao bubnjeve i jedva da je imao odgovarajuću opremu.Lydia nije umela da svira gitaru,ali u tome i nije bilo poenta.Njeno pevanje je bilo podjednako oskudno i prodorno.
     Sa pesmama uglavnom kraćim od minuta,njihovi nastupi su trajali oko petnaest minuta.
     Lunch je zahtevala apsolutnu disciplinu u bandu tokom proba i koncerata.Na sceni je delovala strogo,udaljeno,praveći nepremostiv jaz izmadju izvodjača i publike.
     James Chance je u početku bio član banda ali je izbačen zbog bliskog kontakta sa publikom.
     Paralelno sa Teenage Jesus & The Jerks,Lunch je radila i u grupi Beirut Slump,baveći se atmosferičnijem pristupu muzici.
     Na svom solističkom debiju,'Queen Of Siam' odbacila je 'banshee' vokal u korist više baby-doll glasa,nevinog ali koketnog,slatkog ali sa oštrinom.
     Lydia nastavlja svoju solu karijeru,saradnju sa drugim muzičarima kao i brojna gostovanja na drugim projektima,uvek originalna i drugačija.Sebe opisuje kao odlučnog i šizofrenog konceptualistu-kontradiktornu i večito nezadovoljnu.
     Njen poslednji projekta je Lydia Lunch Retrovirus (Lunch,Algis Kizys,Weasel Walter,Bob Bert) i album 'Urge To Kill'.

Queen Of Siam  (ZE,1980)

13:13  (Ruby,1982)

In Limbo  (Doublevision,1984)

Honeymoon In Red  (Widowspeak,1987)

Matrikamantra  (Crippled Dick Hot Wax!,1997)

Smoke In The Shadows  (Breakin' Beats,2004)

Urge To Kill  (Widowspeak,2015)

   
   links in...