Sylvianov bariton je plima tamne vode koja plavi okolo,i izmedju,sablasnih zvukova klavijatura.Sintesajzeri slobodno lebde u prostoru, neopterećeni nikakvim udaraljkama.
'Duhovi' su slabosti koje nas vezuju za prošlost-stvari od kojih ne možemo pobeći.Ovi 'duhovi' nas mogu povući na dole,ako im to dozvolimo:''Just when I think I'm winning/When I've broken every door/The ghosts in my life blow wilder than before'',
'Ghosts' je čista poezija,i lirski i muzički.Oseća se nekakva teatarski grandiozna onostranost.Ogoljeni aranžman je bio briljantno i hrabro rešenje-lako je zamisliti ovu pesmu,sa njenom snažnom melodijom,u tradicionalnoj pop varijanti,ali je,na sreću,Sylvian ostao pri svojoj viziji.
Нема коментара:
Постави коментар