Glorious Din

 

     Jedna od velikih punk tragedija - mada,na neki način i njegova poenta - je da za svaki bend koji postigne 'kult' status,dodje još,pa najmanje 100,koji su podjednako dobri i zaslužni,ali strahovito zanemareni.Neki od njih dobijaju zaslužena priznanja tek posle raspada,dok drugi jednostavno nestaju sa scene i,mada se njihov uticaj itekako oseća,nikada ne bude priznat.

     Poput Velvet Underground pre njih i Glorious Din (predvodjeni misterioznim i harizmatičnim pevačem rodjenom na Šri Lanki,Eric Copeom) su došli nekoliko godina prerano da bi nihova vrsta post-punk magije ostavila dublji trag,ali su zato inspirisali svakoga ko je kupio bar jedan od njihovih albuma,da osnuje bend.

     Slušajući Glorious Din danas,možete čuti nagoveštaj Nirvane u atonalnim gitarskim linijama,nagoveštaj Fugazi u moćnoj ritam sekciji,korene REM 'mumblecorea',pa čak i nešto od Trent Reznorovih radova sa NIN.Ali više od toga na koga su sve uticali,trogodišnja karijera ovog benda proizvela je dva fantastična post-punk albuma,pre nego što su Glorious Din misteriozno nestali sa scene.

Leading Stolen Horses  (Insight,1985)

Closely Watched Trains  (Insight,1987)

links in...