Missing Persons

 

     New wave band iz Los Angelesa, osnovan 1980 od strane supružnika Bozzio (Dale i Terry) i Warren Cuccurila. kasnije su se priključili Patrick O'Hearn i Chuck Wild. Dale i Terry su se upoznali radeći sa Frank Zappom a i Cuccurilo je učestvovao u snimanju Zappinog albuma 'Joe's Garage'. Veza sa Zappom se ovde ne završava, jer je i O'Hearn bio član Zappine koncertne ekipe, a debi EP su snimili u Zappinom studiju.

     Istoimenim EP-em postižu lokalni uspeh i posle dve godine napornog rada stižu do ugovora sa Capitolom i albuma 'Spring Session M'. Čak četiri hit singla su skinuta sa albuma, uz veliku podršku MTV-a.

     'Rhyme & Reason' iz 1984 je bio znatno eksperimentalniji, što im nije donelo uspeh ni kod kritike ni kod publike. Stvar su pokušali da izvade trećim albumom, 'Color In Your Life' u produkciji Bernard Edwardsa (Chic), ali, ponovo, bez uspeha.

     Tokom promotivne turneje za treći album dolazi do razlaza Terry i Dale, što je bio i kraj ove grupe.

     Cuccurilo je zamenio Andy Taylora, 1986, u Duran Duran i auto r je par solo albuma. Dale je imala pristojnu solo karijeru sa albumom 'Riot In English', 1988, a Terry je bio prilično angažovan kao session muzičar.

     Od 2001 više puta su se ponovo okupljali (uglavnom Cuccurilo i Dale, plus gostujući muzičari).

The Best Of Missing Persons  (Capitol,1987)

...in coms

Berlin

 

     Poznati po nervoznom, hladnom pristupu synthpopu, Berlin su postali slavni hit singlovima 'No More Words' i 'Take My Breath Away' (ko-autor Giorgio Moroder). Predvodjeni pevačicom Terri Nunn i basistom (i glavnim autorom) John Crawfordom, bend se pojavio krajem sedamdesetih na new wave sceni Orange County-a, kombinujući dance-rock sa Kraftwerk inspirisanom synth produkcijom. 

     Prvi uspeh postižu 1982 sa 'Pleasure Victim' i provokativnim singlom 'Sex (I Am A...)', a najveći im je, naravno, 'Take My Breath Away', deo soundtracka za film Top Gun, kojim su stekli i mainstream uspeh i pop slavu. 

     Sledi poznata priča: uprkos novcu i popularnosti, bend se raspada 1987. Nunn nastavlja solo sa ne baš uspešnim albumom 'Moment Of Truth', 1997, a potom reaktivira Berlin (bez Crowforda) 1998, objavljujući par slabo primećenih albuma. 2019, originalno jezgro benda (Nunn, Crowford i klavijaturista Dave Diamond) izdaje album 'Transcendance'.

PS: Debi album grupe 'Information' je jedini na kome ne peva Terri Nunn. Album je snimljen kada je privremeno napustila grupu da bi se bavila glumom. Vokal pripada Virginiji Macolino, a par pesama je napisala, takodje kratkotrajna zamena za Terri Nunn, Toni Childs, koja se opredelila za solo karijeru neposredno pred snimanje albuma.

Information  (Vinyl/Zone H,1980)

Pleasure Victim  (MAO/Enigma,1982)

Love Life  (Geffen,1984)

Count Three And Pray  (Geffen,1986)

...in coms

Heaven 17

 

     Ian Craig Marsh i Martyn Ware su bili originalni članovi Human League. Glen Gregory, davno svirao u Šefildskom punk bendu Musical Vomit sa Marshom, je trebalo da bude prvi vokal Human League, ali se preselio u London i uskočio je Phil Oakey.

     Kada su lični i kreativni sukobi dostigli vrhunac u HL, 1980, Marsh i Ware napuštaju bend i osnivaju producentsku kompaniju British Electric Foundation. BEF su objavili kasetu 'Music For Stowaways' i LP 'Music For Listening To', na kojima je eksperimentalna elektronska muzika. Angažujući Gregorya kao vokalistu, nazivaju se Heaven 17.

     Debitovali su singlom '(We Don't Need This) Fascist Groove Thang', koji je odlično prihvaćen i od publike i od kritike. Sledi album 'Penthouse & Pavement', esencijalno izdanje politički obojene pop konfekcije osamdesetih.

     'The Luxury Gap' izlazi 1983 i na njemu je singl 'Temptation' (Carol Kenyon gostujući vokal), njihov najveći komercijalni uspeh.

      Nažalost, iako je bend bio prilično zaposlen na razno-raznim projektima sledećih par godina (Band Aid, Tina Turner...), od albuma 'How Men Are' iz 1984 sledi komercijalni i umetnički pad, tako da do kraja osamdesetih gotovo potpuno nestaju sa muzičke scene.

Penthouse & Pavement  (Virgin,1981)

The Luxury Gap  (Virgin,1983)

How Men Are  (Virgin,1984)

links in...

GIRLS, GUYS, GUITARS 5 : Cub, Claw Hammer, '68 Comeback

 

CUB  Come Out Come Out  (MINT, 1995)

     Cuddly Canadian chicks play for you!

CLAW HAMMER  Ramwhale  (SFTRI, 1991)

     Twisted strings and vocal things!

'68 COMEBACK  Mr. Downchild  (SFTRI, 1994)

     Sympathy release of 68's first full-length.

CB...https://www.sendspace.com/file/d94xrz

CH...https://www.sendspace.com/file/r272e6

68...https://www.sendspace.com/file/yl7vbe

Low

 

     Indie rock band, osnovan u severnoj Minnesoti 1993, verovatno najsporiji od tzv. 'slowcore' sastava; delikatan, jednostavan i hipnotičan, osnovni zvuk Low se retko uzdiže iznad šapata, postižući dramatičnu napetost uznemirujućim izostankom zvuka. Low su u startu osvojili kritiku i publiku muzikom koja je bila drastično oskudna i strogo fokusirana na dinamiku njihovih nastupa. Vrhunac ove ere su albumi 'Secret Name', 1999 i 'Things We Lost In The Fire', 2001. Potpisavši ugovor sa Sub Pop, njihov zvuk postaje puniji i raznolik, uključujući proširenu instrumentalizaciju, pop produkciju i eksperimentalnu elektroniku, uz vokalne harmonije Alan Sparhawka i Mimi Parker kao jedinom konstantom.

     Alan Sparhawk je predvodio i Black-Eyed Snakes i Retribution Gospel Choir, a izdao je i par solo albuma. Mimi Parker je preminula 2022.

I Could Live In Hope  (Vernon Yard,1994)

Long Division  (Vernon Yard,1995)

The Curtain Hits The Cast  (Vernon Yard,1996)

Secret Name  (Kranky,1999)

Things We Lost In The Fire  (Kranky,2001)

...in coms

Calexico

 

     Priča o calexico počinje 1990, kada se basista Joey Burns upoznao sa bubnjarem grupe Giant Sand, John Convertinom. Burns se uskoro priključio Giant Sand na Evropskoj turneji posle koje se i preselio u Tuscon, bazu Giant Sand. 

     Još članovi Giant Sand, Burns i Convertino pokreću projekat Friends Of Dean Martinez, instrumentalni bend koji je kombinovao Americana sound sa elektronikom, psihodelijom, ambientom i surf gitarama. Od 1995, duo učestvuje na impresivnom broju albuma poznatih muzičara, uključujući Neko Case, Barbara Manning, Victoria Williams, Richard Buckner, Lisa Germano...

     Iste godine započinju nov projekat pod imenom Spoke i snimaju istoimeni LP za Hausmusik. Kada je Quarterstick objavio ovaj album 1997, već su se zvali Calexico. 

     Od tada su snimili tuce studijskih albuma (poslednji je 'El Mirador' iz 2022) i gomilu live, soundtracks i EP izdanja, nastavljajući i dalje saradnju sa poznatim imenima kao studijski muzičari (Nancy Sinatra, OP8, Iron & Wine...), neprestano razvijajući svoj stil.

Spoke  (Quarterstick,1997)

     

The Black Light (Quarterstick,1998)

Hot Rail (Quarterstick,2000)

Feast Of Wire (Quarterstick,2003)

Garden Ruin (Quarterstick,2006)

links in...

Munly & The Lee Lewis Harlots

 

     Grupa iz Denvera, čiji zvuk podseća na 16 HP, Nick Cavea i Leonard Cohena. Tematski, bave se religijom, nasiljem i disfunkcionalnim odnosima (uglavnom je sve isprepletano). Bend je postojao do 2007, a predvodio ih je Jayson Thompson (aka Jay Munly), rodjeni Kanadjanin, koji je odigrao veliku ulogu u razvoju tzv. 'Denverskog zvuka' (mix gothica, countrya i gospela). 

     Jay Munly takodje svira (ili je svirao) i u Slim Cessna's Auto Club, Denver Broncos UK i Munly & The Lupercalians, a realizovao je i četiri solo albuma.

Munly & The Lee Lewis Harlots  (Alternative Tentacles,2004)

...in coms

Woven Hand

 

     Woven Hand je kreacija David Eugene Edwardsa, unuka putujućeg Nazarenskog propovednika iz Colorada, bivšeg frontmena 16 Horsepower.

     2001, tokom privremne pauze u radu 16 HP, Edwards je pokrenuo Woven Hand, kao svoj solo projekat. Uz uvek promenjivu ekipu muzičara (jedno vreme u bendu je bio i Pascal Humbert, ex-16HP), 2002 bend debituje istoimenim albumom, na kome je sjajna obrada Bill Withersa, 'Ain't No Sunshine'. Sledi muzika za plesnu produkciju 'Blush', u izvodjenju Belgijske plesne trupe Ultima Vez, a zatim i treći LP, 'Consider The Birds'.

     16 HP se zvanično razilaze 2005 i Edwards nastavlja sa Woven Hand, mešajući psihodelične tonove sa alt. country instrumentalizacijom i zagonetnim religijskim tekstovima, proizvodeći jedinstveni Američki moderni folk zvuk.

     Poslednji album se pojavio 2022, pod nazivom 'Silver Sash'.

Woven Hand  (Glitterhouse,2002)

Blush Music  (Glitterhouse,2003)

Consider The Birds  (Glitterhouse,2004)

links in...